Londonski Tajms: Studenti imaju veću podršku od „kameleona Vučića“
Britanski list Tajms je objavio opširan tekst o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, njegovom dugogodišnjem balansiranju između Moskve i Brisela, kao i o studentskim protestima i pokretu koji ima veću podršku od vlasti. Tajms navodi da se Vučićeva autokratija, prilagođena da ostane prihvatljiva Evropskoj uniji, suočava sa sve većim pritiskom.
Tekst počinje scenom iz Nove Varoši, gde je Vučić stajao na glavnom trgu „poput srednjovekovnog kralja koji prima molbe“. Lokalni stanovnici glasno su iznosili probleme: tražili posao, a jedan stariji čovek požalio se da njegov sin ne može da nađe zaposlenje iako je prisustvovao „svim mitinzima“ Srpske napredne stranke. Vučić je oštro odgovorio: „Nisam ja džuboks koji ispunjava svačije lične zahteve. To da se ja sa vama cenjkam za kilometar puta do vaše kuće ili 80 metara do vaše kapije, to neću da radim. To nema nikakvog smisla.“
Studenti popularniji od Vučića
Građansko ogorčenje zbog korupcije i rastućih troškova života preraslo je u široki pokret koji sada, uživa veću podršku od predsednika. Vučićeve najave da će podneti ostavku i raspisati vanredne izbore list poredi sa potezima ruskog predsednika Vladimira Putina, taktičkim manevrima kojima se zadržava stvarna moć, bez obzira na formalnu funkciju.
Tajms posebno govori o Expu 2027, koji opisuje kao Vučićev „uzvišeni projekat“ i moguću „labudovu pesmu“ vrednu 1,1 milijardu funti. Oko 160 kilometara severnije od Nove Varoši, na periferiji Beograda, grade se velike izložbene hale. List napominje da su podizvođači ostvarili „ogromnu zaradu“, a identitet onih koji primaju novac predstavlja državnu tajnu jer novi zakon izuzima Expo iz propisa o javnim nabavkama. Među kompanijama povezanim sa vladajućom elitom, navodi se, nalazi se i barem jedna protiv koje je podignuta optužnica zbog navodnog podmićivanja pomoćnika ministra.
U Evropskoj uniji, tvrdi ovaj list, raste skepticizam prema srpskom predsedniku. Pominje se i rezolucija Evropskog parlamenta, ali se ističe da zapadni diplomatski kor u Beogradu okleva da zaoštri stav jer se boji da Vučića time još više ne gurne u naručje Rusije.
Politikolog Nikola Burazer kaže: „Priroda ove diktature direktno je povezana sa onim što EU očekuje od Srbije. To je autokratija koja je u potpunosti prilagođena tome da i dalje bude na dobroj strani EU.“ Dok slabi apetit birača za Vučićevom demagogijom, ponestaje i strpljenja i Moskve i Brisela zbog njegovog okretanja jednih protiv drugih.
EU podržava stabilokratiju
Tajms opisuje Vučićevu prošlost i „kameleonsku rutinu“ koju je usavršavao još iza linija fronta u ratom razorenoj Bosni. Novinar Predrag Popović, koji ga je intervjuisao 1993. godine kao zvezdu u usponu neofašističke Srpske radikalne stranke, za britanski list kaže da je otkrio „vrhunskog manipulatora“, „servilnog“ prema nadređenima i sadistički „agresivnog“ prema podređenima. „Uopšte se nije promenio“, kaže Popović, „ali sada svi mogu da vide ko je on.“
Nekoliko dana nakon masakra u Srebrenici 1995. godine, Vučić je u Skupštini Srbije izjavio: „Vi ubijete jednog Srbina, a mi ćemo 100 muslimana.“ Tajms napominje da je to bio direktan odjek naredbe Vermahta iz Drugog svetskog rata da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika pogubi 100 Srba. Tokom rata na Kosovu, kao ministar informisanja, Vučić je progonio novinare i sprovodio neke od najrestriktivnijih evropskih zakona o slobodi govora. Njegov pritisak na nezavisne medije, ističe list, gotovo da nije izgubio na zamahu ni tokom predsedničkog mandata. U izveštaju Komiteta za zaštitu novinara od prošlog meseca navedeni su „rekordni nivoi fizičkog nasilja nad novinarima, pretnji smrću i onlajn kampanja blaćenja“, uz „alarmantne nivoe nekažnjivosti“ i „čvrstu političku kontrolu nad medijskim okruženjem“.
Zapadne diplomate prihvatile su Vučića kao svog „stabilokratu“, dovoljno pragmatičnog da spreči da lonac domaćih i regionalnih tenzija proključa. Umesto toga Srbija danas predstavlja sve veću pretnju stabilnosti Evrope.
Nadstrešnica
Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, pokrenuo je studentske proteste koji traju više od godinu i po. Studenti su najpopularnija politička snaga u zemlji. U junskom istraživanju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, 59 odsto ispitanika podržalo je studentske proteste, a samo 36 odsto izjavilo da ima poverenja u Vučića. Među opredeljenim biračima, 45 odsto namerava da glasa za Studentsku listu, a 36 odsto za SNS.
Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, staložen čovek koji je po svemu suprotan Vučiću, postao je jedan od najglasnijih pristalica demonstranata. Gotovo dve godine meta je prljave kampanje koju sponzoriše vlast. Vučić ga je nazivao parazitom i teroristom. Policija ga je u aprilu 2025. pozivala da da iskaz zbog navodne zloupotrebe službenog položaja. „Protiv mene su podnete tri krivične prijave. One nisu odbačene, ali se po njima ne postupa. Oni samo drže sve te stvari na stolu“, kaže Đokić.
Krajem marta jedna studentkinja pala je sa petog sprata univerzitetske zgrade. Po gradu su se pojavili grafiti na kojima je rektor proglašavan ubicom. Pet dana kasnije policija je, u pratnji provladinih novinarskih ekipa, upala u prostorije univerziteta. Kada se racija završila, Đokić je izašao na balkon i održao govor pred masom koja se okupila ispod: „Ova vlast ne napada univerzitet zato što smo uradili nešto pogrešno, već nas napada zato što smo uradili nešto ispravno. Stali smo uz studente. Stali smo uz istinu.“
Kameleonu ističe vreme
Javno istupanje nosi stvarnu opasnost. Samo 36 sati pre nego što je razgovarao sa novinarom Tajmsa njegov kolega profesor Stevan Filipović brutalno je pretučen na ulici od strane ljudi koje je nazvao „kriminalcima u službi režima“, nakon što ih je snimio kako ispisuju provladine grafite. „Ovo je znak da se to može dogoditi svakome ko podigne glas protiv režima. Ne mogu da se usredsrede na svakog studenta, pa se zato usredsređuju na mene… Nalazim se na položaju na kojem se nalazim i odavde ne mogu da pobegnem“, kaže Đokić, koji se nada da će zaštititi studente od najgoreg.
Studenti su proteklih meseci postigli ono što nijedna stranka nije uspela tokom 12 godina Vučićeve vlasti: premašili su ga u anketama. Mogućnost da postane predsednički kandidat, kaže Đokić, „nešto je o čemu nikada nisam sanjao“.
Dok se bliže vanredni parlamentarni izbori (najavljeni za 18. ili 25. oktobar) i dok Vučić još nije precizirao kada će podneti ostavku Tajms zaključuje da evropskom „kameleonu“ koji godinama igra između Istoka i Zapada možda zaista ističe vreme.
Vučić: Parlamentarni izbori 18. ili 25. oktobra
20. avg 2026.
Vučić, umesto izbora, raspisao samog sebe
20. avg 2026.
Vučić u Kuršumliji – ponovo prazna obećanja
19. avg 2026.
Još uvek nema komentara.