Nekadašnja najbolja teniserka sveta Jelena Janković, posle duže pauze, postaje ponovo udarna vest. Ne zbog tenisa, koji odavno profesionalno ne igra, već zbog Ekspa 2027. Posle prijema kod predsednika Aleksandra Vučića objavljeno je da će biti jedna od ambasadorki odnosno promoterki ove manifestacije.
I trebalo je da to bude sasvim obična vest. Proslavljena sportistkinja predstavlja Srbiju na međunarodnoj izložbi.
Međutim, kod nas ni reket više nije samo reket, ni sportista samo sportista, ni podrška državnom projektu samo podrška državnom projektu. Sve mora da prođe kroz jedan posebni kvalifikacioni turnir. Jesi li za Vučića ili protiv njega?
Janković je predsedniku poklonila reket, on njoj kutiju za nakit, ona zahvalila na poverenju i rekla da joj je velika čast što postaje ambasadorka Ekspa. Za RTS je potom poručila da je izložba prilika da „svetu pokažemo Srbiju kakvu mi poznajemo“.
Ni ovo nije prvi njihov javni kontakt. Janković se u martu zahvalila državi Srbiji zbog organizovanja evakuacionog leta iz Dubaija, a posebno Vučiću, navodeći da takvi potezi pokazuju važnost zajedništva i brige o građanima.
Jedan deo javnosti dočekao je Jelenu podsmehom, komentarima o dodvoravanju predsedniku i pitanjem zašto joj je bilo potrebno da se posle godina relativne medijske tišine pojavi upravo u Predsedništvu. Nova.rs je otišla toliko daleko da je njen nastup nazvala „javnim ponižavanjem“.
Sa druge strane kreće kontraofanziva, kao da je u pitanju opstanak nacije.
Predsednik SNS Miloš Vučević proglasio je Jelenu Janković „nacionalnom ikonom“, usledile su priče o „političkom linču srpske šampionke“, a B92 je u čitavu priču uspeo da ubaci i „blokadere i Hrvate“ koji su, navodno, na „istom zadatku“.
Od ambasadorke Ekspa do Hrvata za manje od 24 sata.
Problem nije Jelena
Jelena Janković, naravno, ima puno pravo da podrži Ekspo. Ima pravo i da podrži Aleksandra Vučića, ako ga podržava. Ima pravo da smatra da vlast dobro vodi zemlju ili da joj se dopadaju njeni projekti.
Kao što Novak Đoković, Dejan Bodiroga, Nemanja Vidić, Vladimir Štimac, Miroslav Berić, Vanja Grbić i drugi imaju pravo da podrže studente.
Problem nastaje zato što u današnjoj Srbiji ne postoji samo pravo na politički stav. Postoji i cenovnik političkog stava.
Moraš imati odgovarajući stav da bi za zvaničnike postao nacionalna veličina. U suprotnom ti sledi revizija biografije.
Čovek sa 24 grend slem titule, koji je oborio gotovo sve relevantne teniske rekorde i godinama bio jedan od najprepoznatljivijih simbola Srbije u svetu, u provladinim medijima bio je „srpski lav“, „ponos Srbije“, „terminator“ i „bog tenisa“.
A onda je podržao studente. Kasnije je javno podržao i Dijanu Hrku, majku mladića poginulog u padu nadstrešnice u Novom Sadu. I eto rezultata preko noći..
Od najvećeg srpskog brenda postade „propali teniser“.
I tako je sa 24 grend slema izgubio status uspešnog tenisera jednim politički nepodobnim stavom.
Jelena Janković, koja je nesporno bila velika teniserka, prva na WTA listi, finalistkinja US opena i osvajačica Vimbldona u miks-dublu, sada je „nacionalna ikona“.
Broj titula za Srbiju, mimo sveta, nije presudan. Važnije je ko ti titulu priznaje.
Sportisti koji su izabrali „pogrešnu“ tribinu
Đoković pritom nije usamljen. Studentima i protestima podršku su pružali ili javno iskazivali Dejan Bodiroga, Nemanja Vidić, Vladimir Štimac, Miroslav Berić, Vanja Grbić, Bogdan Bogdanović, Ivana Španović, Nikola Kalinić i drugi poznati sportisti.
Bodiroga je odlazio i na proteste i govorio da su studenti „vodilja“. Nemanja Vidić otvoreno je poručivao da podržava studente i obrazovanu mladost koja treba sutra da vodi društvo.
Vladimir Štimac je bio još direktniji i toliko prisutan na protestima da ga je Informer već opisivao kao „propalog košarkaša i blokadera sa dna kace“.
Profesionalac, reprezentativac, osvajač medalje automatski propadne kad podrži studente ili bilo koga ko nije uz vlast.
Kada ste na pravoj strani, medalje ponovo sijaju
Postoji, naravno, i druga sportska reprezentacija.
Na listi podrške „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ bili su Nikola Jokić, Dragan Stojković Piksi, Dragan Džajić, Boban Marjanović, Davor Štefanek, Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Vanja Udovičić, Zoran Gajić, Marko Kešelj, Milan Gurović i brojni drugi sportisti i sportski radnici.
I oni su na to imali puno pravo. Problem nastaje kada se njihova podrška predstavlja kao patriotizam, dok se podrška neke druge javne ličnosti studentima proglašava napadom na Srbiju.
Srbija nije politička stranka. Nije ni Aleksandar Vučić.
Upravo je vlast tokom prethodnih godina uporno brisala tu granicu. Vučić otvara fabrike, Vučić pregovara o cenama, Vučić najavljuje plate, obilazi radove, razgovara sa investitorima, rešava lokalne probleme, dočekuje sportiste, najavljuje Ekspo.
Posle toliko godina takvog sistema nije naročito čudno što je stvorena atmosfera moderne verzije Luja XIV:
Država – to sam ja.
Zato danas gotovo postaje nemoguće javno reći „podržavam Srbiju“, a da se odmah ne podrazumeva i politička deklaracija.
Patriotizam sa partijskom overom
Upravo je slučaj Jelene Janković pokazao koliko smo duboko zagazili u tu podelu.
Njeni kritičari greše ako joj osporavaju pravo da bude ambasadorka Ekspa samo zato što je Vučić predsednik Srbije.
Ali vlast i njeni mediji prave mnogo opasniju zamenu teza kada iz toga izvode zaključak da je onaj ko podržava Vučića patriota, dok je njegov protivnik „mrzitelj Srbije“, izdajnik ili saradnik nekog od dežurnih neprijatelja države.
Rezultat je da nije moguće biti protiv vlasti, a za Srbiju.
Možeš smatrati da je Ekspo dobra prilika za zemlju i da istovremeno tražiš da se svaki dinar potrošen na njega kontroliše. Možeš voleti Srbiju i podržavati studente. Možeš voleti Srbiju i glasati čak za SNS.
Država bi morala da bude dovoljno velika i za Jelenu i za Novaka i za Vidića. Umesto toga, Srbija danas svoje šampione raspoređuje na naše i njihove.
Nisu se, međutim, promenili ni Jelenini rezultati, ni Novakove 24 grend slem titule. Promenila se samo njihova pozicija prema vlasti.
Ne meri se veličina ni sportiste, ni čoveka prema tome koliko su blizu predsedniku. Možeš da voliš Srbiju, a da ne voliš njenu vlast. Inače bi i izbori bili besmisleni. Potpuno je legitimna i druga teza:
Baš zato što volim Srbiju, ne volim njenu vlast.
Verovali ili ne i to je sasvim normalno.
Još uvek nema komentara.