Pitanje da li ljudi mogu da se razmnožavaju u svemiru postaje sve aktuelnije kako se čovečanstvo priprema za dugoročne misije na Mesec i Mars. Dok se na prvi pogled može učiniti da je to izvodljivo, dugotrajni boravak van Zemlje nosi ogromne biološke rizike.
Svemir karakterišu odsustvo gravitacije, visokoenergetski kosmički zraci i opasna solarna radijacija, što kod odraslih astronauta može izazvati oštećenje ćelija, gubitak koštane mase, imunu disfunkciju i kardiovaskularne probleme.
Uticaj mikrogravitacije na začeće
Nedavne studije pokazuju da su rane faze reprodukcije izuzetno ranjive. Istraživanja sa Univerziteta u Adelejdu otkrila su da se u uslovima mikrogravitacije broj spermatozoida koji uspešno navigiraju kroz mikrokanale do jajne ćelije smanjuje za 30 do 50 %.
Iako dodavanje hormona poput progesterona može delimično poboljšati kretanje, duže izlaganje uslovima mikrogravitacije usporava rast embriona, smanjuje njihov kvalitet i dovodi do manjeg broja ćelija.
Kako u svom izveštaju navodi magazin National Geographic, ovi rani eksperimenti na modelnim organizmima i laboratorijski testovi pružaju važan uvid u složenost kojom se naučnici suočavaju u pokušajima da razumeju uticaj svemira na reproduktivni sistem i rani razvoj.
Kosmičko zračenje i zaštita budućih generacija
Pored mikrogravitacije, kosmičko zračenje predstavlja veliku opasnost. Eksperimenti sa embrionima u niskoj Zemljinoj orbiti pokazali su da visokoenergetske čestice mogu izazvati abnormalnosti i oštećenja DNK slična onima usled izloženosti radijaciji.
Zbog ovih opasnosti, svemirske agencije poput NASA-e aktivno istražuju nove metode zaštite, uključujući napredne materijale poput nanocevi od bor nitrida i pasivne vodene štitove, dok naučnici nastavljaju da istražuju osnovne zakone biologije koji stoje iza stvaranja novog života van naše planete.
Još uvek nema komentara.