Život i smrt generala Ratka Mladića
Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i jedna od najkontroverznijih ličnosti ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, preminuo je u 85. godini. Vest o njegovoj smrti potvrdila je porodica. Poslednje godine života proveo je u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Njegova biografija obuhvata gotovo čitavu drugu polovinu istorije socijalističke Jugoslavije i njen krvavi raspad. Od dečaka iz sela kod Kalinovika, preko uzornog oficira JNA, ratnog komandanta, jednog od najtraženijih haških begunaca, do čoveka kome je izrečena najteža kazna međunarodnog suda.
Za jedne je decenijama ostao vojnik i simbol odbrane srpskog naroda, za druge oličenje najtežih zločina rata u Bosni. Međunarodni sud je, međutim, o njegovoj krivičnoj odgovornosti doneo pravosnažnu presudu. Ratko Mladić je osuđen na doživotni zatvor za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Od Kalinovika do vrha JNA
Ratko Mladić rođen je 12. marta 1943. u Božanovićima kod Kalinovika, u Bosni i Hercegovini.
Završio je Vojno-industrijsku školu „Teleoptik“ u Zemunu, a potom Vojnu akademiju Kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju, gde je bio prvi u klasi. Oficirsku karijeru započeo je 1965. u Skoplju i decenijama napredovao kroz sistem JNA. Bio je oficir koji je, prema biografskim zapisima, više voleo teren i vojsku od kancelarije, a njegove službene karakteristike bile su uglavnom odlične. Raspad Jugoslavije zatekao ga je upravo u trenutku kada se približavao vrhu vojne hijerarhije.
Početkom 1991. postao je pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa, a potom je prebačen u Knin, gde je komandovao 9. korpusom JNA u vreme sukoba u Hrvatskoj. Početkom 1992. odlazi u Sarajevo.
A onda dolazi trenutak koji će odrediti ostatak njegovog života.
Narodna skupština tadašnje Srpske Republike Bosne i Hercegovine 12. maja 1992, na predlog Radovana Karadžića, postavila ga je za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske.
Na tom položaju ostao je tokom gotovo čitavog rata u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo, Srebrenica i rat koji je odredio njegovu sudbinu
Pod Mladićevom komandom VRS je vodila neke od najvećih operacija rata u BiH.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju kasnije je utvrdio njegovu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata, kampanju snajperskog delovanja i granatiranja čiji je cilj bio širenje terora među civilima Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce.
Najvažniji deo presude odnosio se na Srebrenicu.
Nakon pada zaštićene zone UN u julu 1995, snage bosanskih Srba ubile su više hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka. Međunarodni sudovi taj zločin pravosnažno su kvalifikovali kao genocid.
Haške sudije zaključile su da je Mladić imao vodeću ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio eliminisanje Bošnjaka iz Srebrenice.
Upravo će Srebrenica postati neraskidivi deo njegovog imena i presude kojom je završena njegova vojna i politička istorija.
Porodična tragedija usred rata
Iza javne slike ratnog komandanta postojala je i privatna tragedija koja je duboko obeležila Mladićev život. Sa suprugom Bosiljkom imao je sina Darka i ćerku Anu.
Ana Mladić, studentkinja medicine, umrla je 1994. godine, sa 23 godine. Njena smrt zvanično je označena kao samoubistvo. O okolnostima i motivima decenijama su objavljivane različite, često međusobno suprotstavljene verzije, zbog čega je jedino pouzdano da je njena smrt bila težak udarac za porodicu.
Fotografije Mladića na ćerkinoj sahrani ostale su među retkim javnim prizorima na kojima je ratni komandant prikazan potpuno slomljen.
Rat se, međutim, nastavio. Godinu dana kasnije dogodila se Srebrenica.
Optužnica dok je rat još trajao
Haški tribunal podigao je prvu optužnicu protiv Mladića još 24. jula 1995. godine.
Rat je završen Dejtonskim sporazumom, ali Mladić nije odmah nestao.
U novembru 1996. predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić smenila ga je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS, pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice.
Još neko vreme živeo je relativno javno. Prema kasnije objavljenim podacima, pripadnici Vojske Jugoslavije čuvali su njega i njegov stan na Banovom brdu. Posle političkih promena 2000. i izručenja Slobodana Miloševića Hagu 2001. godine, situacija se menja.
Mladić nestaje. U narednim godinama postaje jedan od najtraženijih ljudi u Evropi.
Šesnaest godina između optužnice i hapšenja
Potraga za Mladićem godinama je bila jedno od ključnih pitanja odnosa Srbije sa Evropskom unijom i Haškim tribunalom.
Tražen je u vojnim objektima, stanovima i kućama širom Srbije. Hapšeni su ljudi osumnjičeni da su mu pomagali. Povremeno su stizale informacije da je lociran, pa čak i da je uhapšen, koje bi ubrzo bile demantovane. Njegova porodica je 2010. čak zatražila da bude proglašen mrtvim. Sud je zahtev odbio.
A onda je 26. maja 2011. pronađen tamo gde su ga mnogi najmanje očekivali, u Lazarevu kod Zrenjanina, u kući rođaka. Velika legenda o nedodirljivom beguncu završila se gotovo bez drame.
Mladić nije pružao otpor. Bio je vidno ostareo i narušenog zdravlja. Kod sebe je imao dva pištolja, ali nije pokušao da ih upotrebi. Pet dana kasnije prebačen je u Hag.
Beg je bio završen. Počelo je poslednje poglavlje njegovog života.
Suđenje dugo pet godina
Suđenje je počelo u maju 2012. i trajalo godinama.
Pred sudom su saslušane stotine svedoka, predstavljene hiljade dokaznih predmeta i ogromna dokumentacija o događajima tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Mladić je optužbe odbacivao. Tvrdio je da je branio svoj narod i zemlju. Tribunal je zaključio drugačije.
Prvostepena presuda izrečena je 22. novembra 2017. godine. Ratko Mladić proglašen je krivim po deset od 11 tačaka optužnice i osuđen na doživotni zatvor.
Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.
Nije proglašen krivim za genocid u šest opština u BiH tokom 1992. godine.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma 8. juna 2021. odbacilo je Mladićevu žalbu na ključne delove presude i potvrdilo doživotnu kaznu.
Time je presuda postala pravosnažna.
Poslednje godine u Hagu
Zdravlje Ratka Mladića godinama je bilo loše.
Imao je ozbiljne zdravstvene probleme, kognitivne smetnje i više puta je hospitalizovan. Njegova odbrana je poslednjih godina u više navrata tražila da bude pušten u Srbiju iz humanitarnih razloga.
Sud je te zahteve odbijao.
U aprilu ove godine naložena je i nezavisna medicinska procena nakon što je odbrana navela da se nalazi u stanju „uznapredovalog i nepovratnog zdravstvenog propadanja“.
Sud je potom konstatovao da je Mladić u završnoj fazi života, ali je zaključio da u pritvorskoj jedinici dobija odgovarajuću medicinsku i palijativnu negu i da njegovo stanje nije dovoljan razlog za puštanje na slobodu.
Još ovog avgusta odbrana je ponovo pokušala da izdejstvuje njegovo puštanje kako bi poslednje dane proveo uz porodicu u Srbiji.
Zahtev je ponovo odbijen. Nekoliko dana kasnije Ratko Mladić je preminuo.
Smrt čoveka neće završiti spor oko njegovog imena
Ratko Mladić umro je kao pravosnažno osuđeni ratni zločinac i čovek osuđen za genocid.
Ali njegova smrt gotovo sigurno neće okončati sporove koji na prostoru bivše Jugoslavije traju već tri decenije.
Za deo Srba on je ostao ratni komandant koji je branio Republiku Srpsku i čovek prema kome je Haški tribunal, po njihovom uverenju, bio nepravedan.
Za porodice žrtava i veliki deo međunarodne javnosti njegovo ime neraskidivo je vezano za Srebrenicu, opsadu Sarajeva, progone i masovna ubistva.
Između te dve slike postoji, međutim, nešto što više nije pitanje političkog stava, nacionalnog sećanja ili tumačenja istorije.
Postoji pravosnažna sudska presuda.
Ratko Mladić je život započeo kao dečak iz malog sela kod Kalinovika, gotovo čitav radni vek proveo kao profesionalni vojnik, raspad Jugoslavije dočekao kao oficir JNA, rat završio kao jedan od najtraženijih ljudi sveta, 16 godina izbegavao hapšenje, a poslednjih 15 godina života proveo u Hagu.
Umro je tamo gde je verovatno najmanje želeo da završi, u pritvoru suda čiji autoritet nikada nije prihvatio.
I bez obzira na to kako će ga različiti narodi pamtiti, jedna činjenica ostaje izvan naknadnog prekrajanja biografije.
Ratko Mladić je umro služeći doživotnu kaznu za neke od najtežih zločina počinjenih u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Umro Ratko Mladić
27. avg 2026.
Još uvek nema komentara.