Rojters: Umro Ratko Mladić, izvršilac najgoreg zločina u Evropi od Drugog svetskog rata
Umro je Ratko Mladić, osuđen za genocid zbog organizovanja masakra 1995. godine nad najmanje 8.000 muslimana u „sigurnoj zoni“ BiH koju su UN proglasile „bezbednom zonom“, najgoreg zločina u Evropi od Drugog svetskog rata, izjavio je danas zvaničnik UN, prenela je britanska agencija Rojters.
U tekstu piše da je „pokolj u Srebrenici bio jeziva kulminacija rata koji je trajao više od tri godine, u kojem je general svakodnevno napadap opkoljenu prestonicu Sarajevo artiljerijom, tenkovima, minobacačima i teškim mitraljezima svoje nacionalističke srpske vojske. Ubio je 10.000 ljudi“.
Mrtvi iz Srebrenice su buldožerima sahranjeni u masovne grobnice tokom četiri dana u julu 1995. godine, neke od njih su iskopane i premeštene u udaljene planine kako bi se sakrili dokazi o ubistvima, piše agencija.
Cilj, kako je utvrdio Međunarodni krivični tribunal Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), bio je „etničko čišćenje“ – nasilno proterivanje bosanskih muslimana, Hrvata i drugih nesrba kako bi se očistile bosanske zemlje za Veliku Srbiju.
Tribunal je utvrdio da je Mladić, zajedno sa pokojnim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i političkim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem, bio deo zločinačke zavere za sprovođenje plana.
„Ne priznajem ovaj sud“, rekao je Mladić, kojeg su protivnici nazvali „Kasapinom Bosne“, na ročištu Haškog tribunaka u njegovom slučaju 2014. godine. Kada je 2017. godine osuđen na doživotni zatvor, povikao je – „Sve su ovo laži, svi ste lažovi!“.
Po rečima njegovog sina, piše Rojters, dokumenti su navodili Mladićev datum rođenja 12. mart 1942. godine, ali je on zapravo rođen 8. marta 1943. godine.
Karadžić, takođe osuđen za genocid 2016. godine, i Mladić su godinama bili na vrhu liste traženih lica Haškog suda nakon što su zapadne sile okončale rat.
Ali dok Milošević nije svrgnut narodnim ustankom 2000. godine, Mladić je živeo bezbedno – iako diskretno – u Beogradu, konstazuje agencija.
Milošević je umro u pritvoru Haškog suda 11. marta 2006. godine, nekoliko meseci pre presude na njegovom četvorogodišnjem suđenju pred Tribunalom za genocid i druge ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
U tekstu agencije piše da je „vojska koju je Mladić stvorio da se bori u Bosni bila je uzor surovosti, smelosti i brutalnosti u srpskoj ratničkoj tradiciji, nekada cenjenoj u partizanskoj borbi na život ili smrt protiv nacističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu“.
„Za mene je Mladić simbol svih užasnih zločina koji su se dogodili tokom rata – naše devojke su silovane, a dečaci ubijani, samo zato što su bili muslimani“, rekla je Munira Subašić, čijeg su sina i muža ubile snage bosanskih Srba nakon što su zauzele Srebrenicu, navodi Rojters.
„Nemci su imali Hitlera, Srbi imaju Mladića. Nema razlike između njih dvoje“, rekla je ona.
Mladić je imao snimatelja koji je snimao opkoljenu enklavu Srebrenicu, kako bi ga pokazao kako veliča svoje „momke“ i vređa holandske mirovnjake UN koji su pogrešno prihvatili njegovu svečanu reč da će stanovnici biti bezbedni u njegovim rukama, piše agencija.
Srebrenica je navodno imala status „bezbedne zone“, namenjen zaštiti civila od etničkog čišćenja.
„Dajemo ovaj grad srpskom narodu kao poklon“, rekao je Mladić kameri, tvrdeći da je pobeda osveta protiv muslimanskih Turaka, koji su nekada držali to područje kao deo Osmanskog carstva.
Sledećeg dana, Mladićeve snage su snimljene kako dele slatkiše deci, obećavajući im bezbedan prolaz. U međuvremenu, hiljade muškaraca i dečaka su pripremane za pogubljenje, kaže Rojters.
Kada je NATO pokušao 1995. godine da obuzda njegove snage pretnjom ograničenih vazdušnih napada, njegove snage su zarobile mirovnjake UN kao ljudske štitove, vezujući ih za verovatne mete.
U novembru 1996. godine Mladić i najviši generali popustili su pod snažnim pritiskom Zapada da on podnese ostavku po naređenju predsednice bosanskih Srba Biljane Plavšić, koja je nasledila Karadžića i kasnije je zatvorena zbog svoje uloge u ratnim zločinima.
Sin partizanskog borca iz Drugog svetskog rata, poginulog 1945. godine, Mladić je bio oficir u staroj komunističkoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) kada je 1991. godine počeo raspad Jugoslavije, piše u tekstu.
Kada su se bosanski Srbi 1992. godine pobunili protiv secesije Bosne koju su predvodili muslimani, Mladić je izabran da komanduje novom vojskom bosanskih Srba koja je brzo pregazila 70 odsto teritorije zemlje bez izlaza na more.
Desetine gradova su bile opkoljene teškim naoružanjem koje je nekada pripadalo JNA, a sela su spaljena dok je 22.000 vojnika Zaštitnih snaga UN stajalo manje-više bespomoćno, sa naređenjima da ne zauzimaju stranu.
Rojters konstatuje da je kombinacija zapadnog pritiska, tajnog američkog oružja i obuke Hrvata i muslimana postepeno je preokrenula situaciju protiv Mladićeve vojske. Odlučni napadi NATO-a su učinili ostalo.
Uprkos zapadnim apelima, reformisti koji su vladali Srbijom nakon Miloševićevog pada nisu se usudili da krenu protiv čoveka koji je bio heroj za jezgro nacionalističkih Srba.
Kada je konačno uhapšen 2011. godine, nije pružio otpor. Desna ruka mu je bila utrnula, što je očigledan rezultat nelečenog moždanog udara. Nije nimalo ličio na snažnog generala u kamuflaži koji je čupao kosu dečaku iz Srebrenice 1995. godine.
Doživeo je srčani udar 2013. godine i delovao je starije nego što je trebalo.
Prema njegovom sopstvenom iskazu, osećao se kao krhki starac, preosi agencija.
U svojim retkim pojavljivanjima na sudu, kolebao se između samosažaljenja, osmeha sa prkosom i nejasne rasejanosti.
„Ja sam veoma bolestan čovek“, rekao je Mladić na sudu.
Mladić je 2019. godine rekao sudijama da je previše bolestan da bi učestvovao u vežbama na otvorenom i zatražio je dozvolu da poseti grobove članova porodice u Srbiji. Zahtev je odbijen.
Njegova žalba na presudu je odbijena 2021. godine, kao i ponovljeni zahtevi za njegovo puštanje na slobodu zbog bolesti.
U avgustu 2026. godine, lekar UN je utvrdio da Mladićeva smrt „može nastupiti u bilo kom trenutku“, moguće u roku od nekoliko nedelja, ali je njegov zahtev za puštanje na slobodu ponovo odbijen, zaključuje Rojters.
Još uvek nema komentara.