Odnosi Srbije i Evropske unije danas najviše liče na pasivno-agresivnu vezu u kojoj se partneri više ne posećuju, mada se i dalje redovno finansijski pomažu, ne gledaju se u oči, ali redovno proveravaju zajednički račun. Predsednik Srbije ne nalazi vremena – ili volje – da primi poslanike Evropskog parlamenta, jer dijalog ume da bude neprijatan kad neko postavlja pitanja. Ipak, evropski novac se prima bez zadrške, uz osmeh i poruku da je Srbija „posvećena evropskom putu“.
Najnoviji dokaz te posvećenosti je 56,5 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ministar finansija Siniša Mali pojavio se, po običaju, kao glavni tumač evropske velikodušnosti – sa grafikonima, procentima i poznatim tonom računovođe koji objašnjava da je kasa puna i da razloga za brigu nema. Reforme? One su, naravno, u toku. Samo malo sporije. I to ne zato što vlast ne želi, već zbog „domaćih negativnih dešavanja“, tog zgodnog, anonimnog krivca koji u Srbiji već godinama uspešno sabotira sve, a pre svega „nadljudske“ napore vlasti da Srbija bude vodeća zemlja Evrope. U svemu. Uprkos mrziteljima, demokratiji i vladavini prava.
Dok Vučić ne prima evroposlanike, jer bi mogli da postave pogrešna pitanja u pogrešno vreme, Mali čekira uplate i objašnjava kako je to potvrda poverenja EU u Srbiju. Logika je jednostavna: ako novac dolazi, znači da je sve u redu. Ako reforme kasne, znači da su okolnosti teške. A ako neko primeti kontradikciju – taj verovatno ne razume „specifičnosti našeg puta“.
Taj put je, inače, evropski samo po nazivu. U praksi, Srbija je uspela da razvije jedinstven model saradnje sa EU: Brisel finansira, Beograd obećava, a vreme prolazi. Evropska unija se ponaša kao strogi, ali umorni roditelj koji više nema snage da objašnjava ista pravila, pa se zadovoljava time da dete bar ne pravi potpuni haos u kući ili kao tetka koja stalno preti, ali na kraju ipak ostavi džeparac. A mi se pravimo da je to nagrada za napredak, a ne cena za iluziju da se još uvek krećemo u istom pravcu.
Na kraju, svi su formalno zadovoljni. Vlast ima novac i alibi. EU privid uticaja. A građani i dalje slušaju kako je Srbija „na evropskom putu“, iako se već godinama vrti u kružnom toku iz kog se izlaz stalno odlaže – zbog, naravno, „domaćih negativnih dešavanja“.
Još uvek nema komentara.