Predsednik sme svuda samo kad skloni narod koji ga „ne razume“
Izbori u Srbiji još nisu raspisani, ali Aleksandar Vučić je odavno u kampanji. Obilazi gradove i sela, otvara fabrike i gradilišta, obećava puteve, vodovode, radna mesta, veće plate i penzije, preslišava sopstvene funkcionere pred kamerama i usput dokazuje da „sme svuda“.
Posle Užica, međutim, pokazalo se koliko policije, kordona, obezbeđenja i autobusa treba da bi predsednik dokazao da se slobodno kreće sopstvenom državom.
Vučić je najavio da bi parlamentarni izbori mogli da budu održani 18. ili 25. oktobra. Zvaničnog datuma još nema, ali kampanja je u punom jeku. Oni nezavisniji mediji intenziviranje predsednikovih aktivnosti otvoreno stavljaju u predizborni kontekst, a opozicija tvrdi da vlast već koristi državne resurse za kampanju.
Obećanja, u međuvremenu, stižu brže nego što građani mogu da ih popišu. Najavljuju se veće plate i penzije, pomoć, jeftiniji lekovi, investicije i nova radna mesta. U Inđiji je najavljena kineska investicija „Reliance Batteries“ vredna 100,5 miliona evra i 250 radnih mesta, dok Beograd okuplja predstavnike više od 30 država povodom 65 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih.
Predsednik je tako istovremeno investicioni menadžer, komunalni inspektor, šef gradilišta, diplomata i čovek koji zna gde nedostaje asfalt.
Ministri i lokalni funkcioneri uglavnom imaju ulogu loših đaka. Vučić ih pred kamerama pita šta je završeno, šta nije i zašto nije, oni obaraju pogled, javnost dobija poruku da država možda ne funkcioniše najbolje, ali srećom postoji jedan čovek koji je upravo naišao da je popravi.
Predsednik sme svuda. Građani, zavisi
Tokom turneje Vučić je poručio da mu slobodu kretanja mogu ograničiti samo nasilno. Onda je stigao u Užice.
Centar grada bio je pod snažnim policijskim obezbeđenjem, kordoni su razdvajali građane i pristalice SNS-a, a tokom potiskivanja građana korišćen je i suzavac. Zabeleženi su fizički sukobi, objavljeni su snimci i svedočenja prema kojima su redari SNS-a napali pojedine građane. MUP je, s druge strane, tvrdio da je grupa građana pokušavala da spreči zakonito prijavljen skup.
View this post on Instagram
Vučić je, dakle, stigao gde je želeo. Samo je prethodno trebalo obezbediti da mu put do demonstracije slobode kretanja bude dovoljno slobodan.
Predsednik može da bude gde želi, građani tamo gde policija proceni da ne smetaju.
Posebnu ironiju daje činjenica da su pristalice SNS-a, prema izveštajima sa terena i tvrdnjama opozicije, u Užice organizovano stizale autobusima iz drugih mesta. Posle skupa policija je ponovo razdvajala dve grupe dok su se pristalice vlasti vraćale prema autobusima.
УЖИЦЕ
Аутобуси за превоз стоке која је довежена у Ужице!
🤮🤮🤮 https://t.co/wPd3SB0MJa pic.twitter.com/XeqjJSsqKw— Nikola Manak (@ManakNikola) August 29, 2026
Tako izgleda spontana podrška sa preciznom logistikom.
Jedna država, dva pravilnika
Problem više nije samo kampanja pre izbora, već pravila po kojima se javni prostor deli.
Kada vlast organizuje skup, tu su bina, ozvučenje, policija, obezbeđenje, autobusi i kompletna infrastruktura. Kada se pojave građani koji predsednika ne žele da pozdrave, počinju kordoni, legitimisanje i potiskivanje.
Predsednik može da obilazi Srbiju kad želi. Njegovi protivnici moraju da vode računa gde stoje.
Predsednik može da vodi faktičku kampanju dok izbori nisu raspisani. Može da najavljuje državne projekte tokom političke turneje i da sa pozicije šefa države deli zadatke funkcionerima svoje partije.
Granica između države, stranke i predsednika gotovo da se više ne vidi.
Ako je pobeda sigurna, čemu tolika mobilizacija?
Postoji još jedan detalj koji objašnjava intenzitet kampanje.
BIRODI je objavio model mogućeg izbornog ishoda prema kojem bi Studentska lista osvojila oko 48,5 odsto, lista SNS–Aleksandar Vučić 38,6, a SPS oko 3,9 odsto glasova.
Ovde nije reč o klasičnoj anketi niti prognozi rezultata, već analitičkom modelu zasnovanom na ranijim izborima, istraživanjima i demografskim kretanjima. Ali i takav model dovoljno objašnjava nervozu.
Kada ste sigurni da vas narod obožava, obično nije potrebno toliko napora da se ta ljubav svakodnevno dokazuje. Niti je potrebno nedeljama pre raspisivanja izbora obilaziti zemlju, rešavati kanalizaciju, obećavati asfalt, otvarati fabrike i pred kamerama preslišavati funkcionere.
Zanimljivo je da Vučić tokom obilaska zemlje sve češće nastupa kao opozicija sopstvenoj administraciji. Ljuti se što nešto nije urađeno, kritikuje lokalne funkcionere i zahteva da se problemi hitno rešavaju. Ukratko, vodi kampanju protiv posledica sistema čiji je politički centar upravo on.
Užice je možda ponudilo sliku kampanje koja sledi.
Vučić će dokazivati da sme svuda. Autobusi da ga svuda čekaju. Funkcioneri da rade čim ih predsednik izgrdi. Policija da čuva javni red. Građani koji nisu došli da aplaudiraju moraće da dokazuju da imaju pravo da stoje na sopstvenom trgu.
Izbori još nisu raspisani. Kampanja jeste.
I pravila su sve vidljivija.
Predsedniku je dozvoljeno gotovo sve što pokazuje njegovu snagu, dok je protivnicima dozvoljeno sve što tu sliku ne kvari.
Još uvek nema komentara.