Četvrt veka borbe za LGBT+ prava: Od „Krvavog prajda“ do „Ima mesta za sve nas“
Dvadeset pet godina nakon što je prva Parada ponosa u Beogradu završena nasiljem, LGBT+ zajednica ponovo izlazi na ulice pod istim sloganom „Ima mesta za sve nas“. Prajd je u međuvremenu postao redovan događaj, Srbija je dobila antidiskriminacione zakone, ali neka od ključnih pitanja ravnopravnosti i dalje nisu rešena.
U Beogradu danas počinje Nedelja ponosa, koja traje do 6. septembra, dok je centralna Prajd šetnja zakazana za subotu, 5. septembar, sa početkom u 16 časova u parku Manjež.
Ovogodišnji slogan „Ima mesta za sve nas“ isti je kao onaj pod kojim je 30. juna 2001. organizovan prvi pokušaj Parade ponosa u Srbiji. Između ta dva ista slogana stale su dve i po decenije nasilja, zabrana, policijskih kordona, zakonskih promena i političkih obećanja koja nisu uvek stigla do zakona.
Od „Krvavog Prajda“ do redovne šetnje
Prvi Prajd 2001. ostao je zapamćen kao „Krvavi Prajd“. Malobrojne učesnike na Trgu Republike napale su grupe huligana, navijača i pripadnika ekstremne desnice. Policija nije uspela da zaštiti skup, a povređeno je više od 40 ljudi.
Naredni pokušaji pokazali su koliko će put biti dug. Prajd planiran za 2009. zabranjen je posle brojnih pretnji, dok je godinu kasnije povorka ipak održana pod ogromnim policijskim obezbeđenjem. Oko 500 učesnika šetalo je centrom Beograda, dok su se nekoliko ulica dalje hiljade protivnika Prajda sukobljavale sa policijom. Povređeni su policajci i građani, a delovi grada demolirani.
Usledile su zabrane 2011, 2012. i 2013. godine, uglavnom uz obrazloženje da država ne može da garantuje bezbednost.
Prekretnica je stigla 2014, kada je Prajd održan bez većih incidenata. Od tada je šetnja postala redovna, a prizori grada pod opsadom i hiljada policajaca postepeno su nestajali.
Ono što je početkom veka izgledalo gotovo nezamislivo, da LGBT+ ljudi prošetaju centrom Beograda, postalo je uobičajeni septembarski događaj.
Zakoni napredovali, ključna pitanja ostala
Menjao se i pravni okvir. Zakon o radu zabranio je diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, 2009. usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, a 2012. u Krivični zakonik uveden je zločin iz mržnje kao otežavajuća okolnost.
Ipak, Srbija ni danas nema zakon kojim bi bile uređene istopolne zajednice.
To znači da partneri istog pola koji godinama žive zajedno nemaju isti pravni položaj kao bračni parovi u nizu važnih životnih pitanja. Nacrt zakona o istopolnim zajednicama stigao je 2021. gotovo do završne faze, ali je politički proces zaustavljen.
Zato su među glavnim zahtevima Prajda i dalje zakonsko regulisanje istopolnih zajednica, prava trans i interseks osoba, efikasnije procesuiranje nasilja i govora mržnje i bolja institucionalna zaštita LGBT+ ljudi.
Srbija je istovremeno imala jednu od retkih otvoreno gej premijerki u Evropi, Anu Brnabić, koja je 2017. učestvovala i na Prajdu. Bio je to veliki simbolički pomak u zemlji u kojoj je samo 16 godina ranije prvi LGBT+ skup završen nasiljem.
Ali politička simbolika nije isto što i svakodnevni život.
Podaci evropskih LGBT+ organizacija i istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi u Srbiji i dalje izbegava da javno pokaže da je u istopolnoj vezi, dok deo ispitanika izbegava određena mesta zbog straha od napada.
Evroprajd pokazao koliko se Srbija promenila i koliko nije
Jedan od najvećih testova stigao je 2022, kada je Beograd postao prvi grad jugoistočne Evrope domaćin Evroprajda.
Manifestaciji su prethodili protesti, litije i zahtevi da se događaj otkaže. MUP je zabranio prvobitno prijavljenu trasu, ali je povorka posle višednevne neizvesnosti ipak održana skraćenom rutom.
Prema organizatorima, učestvovalo je oko 10.000 ljudi, uz angažovanje više hiljada policajaca i incidente na ulicama.
Beograd je mogao da bude evropska prestonica Prajda, ali je do poslednjeg trenutka bilo neizvesno da li će učesnici uopšte moći da prošetaju.
Posle 25 godina ponovo isti slogan
Ovogodišnja Nedelja ponosa donosi tribine, izložbe, filmske projekcije, performanse i druge programe, a kuma Beograd Prajda 2026. je novinarka Danica Vučenić.
Povratak sloganu iz 2001. nije slučajan.
„Ima mesta za sve nas“ tada je bila gotovo prkosna poruka ljudi koje država nije uspela da zaštiti ni na Trgu Republike. Dvadeset pet godina kasnije, Srbija je drugačija: Prajd se održava redovno, postoji znatno šira zakonska zaštita od diskriminacije, a otvoreno nasilje više nije uobičajena slika povorke.
Pravna i društvena ravnopravnost još nisu završena priča. LGBT+ ljudi jednom godišnje mogu da prošetaju Beogradom, ali i dalje nemaju ravnopravno mesto pred zakonom, u porodici, školi, na poslu, u bolnici i na ulici.
Prav manjine se ne mere time koliko je policajaca potrebno da je jednom godišnje zaštiti dok šeta gradom, već koliko joj je zaštite potrebno preostalih 364 dana.
Još uvek nema komentara.