Država kao sponzor dezinformisanja – Milioni za kršenje Kodeksa

Godina 2025. ostaće zabeležena i kao period drastičnog srozavanja profesionalnih standarda u srpskom novinarstvu, uz istovremeno jačanje finansijske podrške upravo onim medijima koji te standarde najgrublje krše. Ukrštanjem podataka iz monitoringa Saveta za štampu i finansijske analize BIRN-a, otkriva se sistemski mehanizam u kojem se neetičko izveštavanje ne kažnjava gubitkom poverenja, već nagrađuje novcem građana. Dok profesionalizam opada, prihodi onih koji generišu dezinformacije rastu, čime građani praktično finansiraju sopstveno obmanjivanje.

Prema rečima Bojana Cvejića, novinara i jednog od autora oba monitoringa, statistika pokazuje zabrinjavajući trend rasta neprofesionalizma.

„U prošloj godini beleži se najveći broj prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u poslednjih pet godina. Gotovo svih devet dnevnih listova imali su više prekršaja etičkih i profesionalnih standarda novinarstva u odnosu na 2024. godinu“, navodi Cvejić sumirajući rezultate monitoringa.

Iako je pad kvaliteta vidljiv u celoj štampi, određeni mediji se izdvajaju po obimu kršenja pravila.

„Šampioni su kao i prethodnih godina Alo i Informer, dok je najmanje prekršaja bilo u Danasu, iako su i oni duplirali broj primera nepoštovanja Kodeksa u odnosu na godinu dana ranije“, ističe Cvejić.

Analiza sadržaja pokazuje da su etičke norme najčešće žrtvovane zarad političkih obračuna.

„Najviše prekršaja, naročito u prorežimskim tabloidima, bilo je u političkim sadržajima, odnosno u tekstovima o studentskim i građanskim protestima, a odnose se na istinitost izveštavanja, nerazlikovanje komentara, nagađanja i pretpostavki od činjenica, neosnovane optužbe, nepostojanje druge strane i prećutkivanje činjenica. Primera radi, prekršaja tačke 1 prvog poglavlja evidentirano je dvostruko više nego u 2024. godini“, objašnjava Cvejić.

Pored manipulacije činjenicama, provladini mediji su se istakli i agresivnom retorikom usmerenom protiv neistomišljenika.

„Takođe, u provladinim glasilima imali smo primere drastičnih povreda dostojanstva osoba koje su podržavale i učestvovale u protestima, a korišćen je i neprimereni rečnik kojim se krši etika i kultura javnog govora. Na primer, upotrebaljavani su izrazi ’ustaše’, ’ekstremisti’, ’zgubidani’, ’štrokaderi’…“, navodi Cvejić.

Problem se, međutim, ne zaustavlja samo na politici, već se preliva i na druge segmente izveštavanja.

„Nastavio se i trend narušavanja privatnosti na stranama takozvane ’crne hronike’ i rubrikama koje se bave temama o estradi i rijalitijima, gde su isto tako prenošene i neproverene informacije anonimnih izvora ali i neprimereni rečnik iz rijaliti emisija“, dodaje on.

Druga strana ovog problema je finansijska. Istraživanje BIRN-a ogolilo je vezu između ovakvog pisanja i tokova javnog novca, pokazujući da se kršenje pravila isplati.

„Ono što je posebno zabrinjavajuće, a što je pokazalo istraživanje BIRN, jeste da upravo ti listovi koji najmanje poštuju etičke standarde novinarstva imaju i najveći broj oglasa na svojim stranama, a gotovo 40 odsto tih oglasnih poruka plaća država i na taj način finansira nepoštovanje Kodeksa novinara i novinarki Srbije“, naglašava Cvejić.

Spisak finansijera jasno pokazuje dominaciju državnih preduzeća u ovom procesu.

„Među najvećim oglašivačima su Telekom Srbija, koji dominira po broju oglasa, potom JKP Pogrebne usluge, Arena Sport koja je u vlasništvu Telekoma, Državna lutrija Srbije, Pošta, Dunav osiguranje, NIS…“, nabraja Cvejić.

Ključni problem leži u netransparentnosti sistema i nedostatku jasnih pravila dodele novca.

„Problematično je i to što ne postoje javni i potpuno transparentni podaci o tome koliko država koje medije finansira kroz oglase, ali i što ne postoje kriterijumi u kojim glasilima će plasirati svoje reklame. Da ne pominjemo da isti ti mediji dobijaju i milione na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja“, zaključuje Cvejić.