Institucionalni prelom u Srbiji: Tužilački zvaničnik priznao decenijski politički uticaj na pravosuđe
U retkom i značajnom odstupanju od institucionalne tišine, Rade Bajić, saradnik u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), obratio se javnosti ispred Ustavnog suda sa priznanjem koje bi moglo imati duboke posledice po pravni poredak zemlje. Bajić je potvrdio da je tužilačka organizacija godinama funkcionisala kao „zarobljena“ institucija pod direktnim uticajem političkih centara moći.
Obraćajući se okupljenima na poziv studenata u blokadi, zvaničnik Tužilaštva za organizovani kriminal Rade Bajić ponudio je javnosti direktno priznanje o mehanizmima opstrukcije pravde. Njegov nastup predstavlja jedan od najoštrijih unutrašnjih kritičkih osvrta na rad srpskog pravosuđa u poslednjoj deceniji, uz jasno adresiranje odgovornosti za stanje u republici.
Bajić je naglasio da se obraća isključivo u svoje ime, ali je sadržaj njegovog izlaganja direktno ukazao na sistemske propuste organa u kojem je zaposlen.
Slučaj Generalštaba i politička „mantra“
Kao jedan od ključnih primera institucionalne blokade, Bajić je naveo anonimnu krivičnu prijavu iz 2024. godine koja se odnosi na zloupotrebe u vrhu vlasti povodom ukidanja statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba u Beogradu. On je istakao da je od 12. maja 2025. godine tužilaštvo odlučilo da prekine sa praksom pokoravanja političkoj volji.
„Od tog dana, bez obzira na to ko su osumnjičeni i koliko su visoke funkcije vršili, Javno tužilaštvo više neće biti moguće ponovo zarobiti u višedecenijsku mantru koja je do tada važila, a koja je glasila: ‘Vrh policije i vrh države su odlučili da neki predmet mora da sačeka svoje vreme’“, izjavio je Bajić.
Naglasio je da zakon jasno propisuje da je za svaki predmet nadležan isključivo javni tužilac, a ne politički vrh, upozorivši da je to jedini način da Srbija opstane kao organizovana zajednica.
Priznanje odgovornosti
U najtežem delu svog obraćanja, Bajić je sugerisao direktnu vezu između nepostupanja pravosudnih organa i tragičnih događaja koji su zadesili zemlju. On je otvoreno prihvatio deo profesionalne odgovornosti za pasivnost tužilaštva pred onim što je definisao kao protivustavnu uzurpaciju moći.
Tom prilikom je izjavio:
„Prihvatam deo odgovornosti koju moramo da ponesemo zbog toga što se pred našim očima, protivustavnom uzurpacijom moći, naša republika našla pred raspadom. Propušteno vreme i prilike sada ne možemo da vratimo. Da možemo, uveren sam da bismo sprečili mnoge tragedije, pa i onu od 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu, koja nas je svojom težinom i gorčinom konačno naterala da zastanemo i svi zajedno, gotovo bez izuzetka, u suzama razmislimo.“
Najava institucionalnog „uspravljanja kičme“
Bajić je najavio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal sada spremno da ostvari svoju zakonsku ulogu i da se u punom kapacitetu uhvati u koštac sa „uzurpatorima iz sve tri grane vlasti“. On je pozvao na odgovornost sve funkcionere koji su se ogrešili o Ustav i zakone, poručivši da „vreme odgovornosti zaista dolazi“.
Svoj govor zaključio je pozivom građanima, kao nosiocima suvereniteta, da podrže napore za odbranu republike, uz obećanje da će zakon ubuduće biti jednak za sve.
Još uvek nema komentara.