INTERVJU Zlatko Minić: Borba protiv korupcije u Srbiji – ulaganje u šminkanje mrtvaca
Srbija je po Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2025. godinu zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije. Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbije kaže za Naš portal da je obećavana i godinama „reklamirana“ borba protiv korupcije – „šminkanje mrtvaca“ – da se stvara samo privid da se nešto radi, a zapravo je potpuno obrnuto.
Srbija je na ovogodišnjoj listi globalne organizacije „Transparency International“, na skali od nula (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“) ostvarila skor 33, što je za dva poena niže nego prethodne godine, i ujedno najlošiji plasman od 2004. godine. Srbija je tako prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
„Ovaj indeks nije neočekivan, zapravo možda je više bio neočekivan mali pad prošle godine od samo jednog poena. U Srbiji se praktično ništa ne radi na sprečavanju korupcije. Prvi put smo dočekali da korupciju građani masovno prepoznaju kao glavni problem u društvu. Uvek je bila negde na trećem-četvrtom mestu“, kazao je Minić za Naš portal.
Dodaje da „nema sumnje da je tome prilično doprinela tragedija u Novom Sadu i protesti koji su potom usledili“.
„Ti protesti se na neki način i doživljavaju kao antikorupcijski protesti ili protesti podstaknuti korupcijom koja je ovaj put uzela živote i zbog toga su verovatno i građani taj ceo problem doživeli mnogo ozbiljnije“, kaže Minić.
Indeks percepcije korupcije ne meri šta građani misle o korupciji ili kakva su njihova direktna iskustva o korupciji, za to, pojašnjava Minić, postoje neka druga globalna istraživanja poput Globalnog barometra korupcije.
„A i sama Transparentnost Srbija je u proleće prošle godine predstavila jedno istraživanje o konkretnim iskustvima i očekivanjima. Indeks percepcije korupcije je zapravo jedan agregatni indeks koji stručnjaci koje angažuje globalna mreža Transparency International, odnosno njen sekretarijat u Berlinu, sastavljaju na osnovu drugih istraživanja, studija i ocena. Teoretski postoji 13 izvora, mada nikada ni za koga neće biti primenjeno svih 13, jer se neka od njih fokusiraju na specifične teritorije, samo na Evropu ili samo Aziju, samo Afriku i tako dalje. Tako da je Srbija svih prethodnih godina bila uključena u osam, ovaj put sedam. Izostalo je jedno, koje je inače prethodnih godina imalo nižu ocenu od ovog proseka i verovatno, da je to istraživanje urađeno prošle godine za Srbiju, imali bismo ovaj put još malo nižu ocenu“, naveo je Minić.
Indeks korupcije se, kaže, sporo i menja.
„Tako da, kada bi sutra ova vlast ili neka nova vlast za nekoliko meseci krenula da primenjuje sve one preporuke međunarodnih institucija koje bi trebalo da doprinesu borbi protiv korupcije, od GRECO-a, od ODIHR-a, svih ostalih, pa i preporuke brojne koje Transparentnost Srbija daje, sasvim sigurno da bismo sledeće godine imali pad i biće potrebno dosta vremena, kad se promeni antikorupcijska politika i korupcijska praksa, da se stvari po pitanju CPI-a promene nabolje„, pojašnjava.
Sagovornik Našeg portala pojašnjava da se ova istraživanja rade među poslovnim svetom.
„…među potencijalnim investitorima u najvećem broju slučajeva. Pa oni koji žele da posluju na koruptivnim osnovama verovatno su zadovoljni kad je indeks loš, jer je to signal špekulativnom kapitalu da su ovde dobrodošli i da mogu direktno da pregovaraju za političku podršku ne bi li uz pomoć korupcije ostvarili nekakav profit koji će podeliti sa onim koji im to omogući“, kaže Minić.
„Kad im kako odgovara“
Stoga ga, kako kaže, ne iznenađuje da se godinama Srbija sve lošije rangira i da izostaju bilo kakve smislene reakcije vlasti na Indeks percepcije korupcije.
„Mislim da smo nakon vesti o lošem plasmanu Srbije mogli da pročitamo samo neko reagovanje Ane Brnabić i to reagovanje praktično na reakcije nekih opozicionih poslanika i funkcionera gde ona objašnjava da ovo nije pitanje korupcije nego percepcije korupcije i objašnjava da su opozicioni funkcioneri korumpirani a ne vlast“, podseća Minić.
A sa druge strane, dodaje, zanimljivo je to što je sama ta vlast i Vlada Srbije, u kojoj je Ana Brnabić bila premijer, uzela upravo Indeks percepcije korupcije kao jedan od parametara i merila za uspešnost sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
„Postavivši nešto što je kao cilj merenja uspešnosti – da do 2028. Srbija sa svojim Indeksom dosegne nivo globalnog proseka koji je u tom trenutku bio 43, a ove godine je 42, a mi smo u međuvremenu sa 36, odnosno 35, došli na 33, tako da smo od tog cilja sve dalje i dalje“, rekao je Minić.
Na pitanje koja je razlika između indeksa korupcije i percepcije korupcije, sagovornik Našeg portala kaže:
„To su ocene ljudi koji posluju sa javnim sektorom, sa funkcionerima, i oni kažu ‘da, u tom sistemu ima korupcije’ i dokumentuju i objašnjavaju. S druge strane, kada imate neka direktna istraživanja među građanima, pitaćete ih da li mislite da ima korupcije, ali pitaćete ih i jeste li vi ili neko iz vaše porodice imali direktna iskustva sa korupcijom, pa iz kog sektora su na primer su ti koji su vam tražili mito. S druge strane, može se meriti koliko se slučajeva korupcije u krivično-pravnom smislu otkriva, ali zaista korupcije, a ne onoga što se ovde statistički vodi kao postupanje u borbi protiv korupcije“.
Saopštenja MUP-a: Ni „f“ od javnih funkcionera
Naime, primećuje Minić, zbog Zakona o organizaciji državnih organa, MUP redovno podnosi vesti da je nešto urađeno ili neko uhapšen u okviru akcije borbe protiv korupcije.
„Da je otkriven neko ko je utajio porez ili, ne znam, bilo je zaista nekih sumanutih vesti, neki zaposleni u privatnim firmama koji su proneverili novac iz te firme ili tako nešto, gde nema ni „f“ od javnog funkcionera niti praktično bilo čega što je od značaja za suzbijanje korupcije u državi, odnosno društvu. A kažem, ovo nije nekakva sad neozbiljna percepcija Pere, Mike, Laze, gde oni sede ispred zadruge, piju pivo i razmišljaju je l’ ima korupcije ili nema. Ovo je mišljenje ljudi koji investiraju, koji ulažu ili bi želeli da ulože novac ili ljudi koji savetuju te ljude“, naglasio je Minić.
No, kakva god da je metodologija, ona je ista za sve zemlje, recimo, u regionu, pa smo svejedno najgori.
„Može se videti tabela, postoji Transparency International, mi smo preneli na našem sajtu taj jedan veliki Excel gde je označeno apsolutno za sve zemlje koja su istraživanja uzeta u obzir i koje su praktično ocene po tim istraživanjima. I za neke zemlje biće pet, za neke sedam, za neke osam ili devet izvora, ali se tu ništa ne sabira prosto pa deli nekakav prosek, nego postoje neke ozbiljne formule. Stručnjaci rade na tome i sve je u toj meri uravnoteženo da je apsolutno uporedivo po nekakvoj horizontalnoj ravni. U ovom trenutku se mogu sve zemlje porediti po Indeksu gde god da se nalaze i vertikalno, odnosno hronološki, kako su se stvari menjale“, objasnio je.
A stvari su se po Srbiju, dodaje, menjale tako što je i kada svi ostali padaju, kao što se na primer dešava ove godine maltene svuda u regionu i za veliki broj zemalja u svetu pogoršava se situacija sa korupcijom, Srbija pada brže.
„Ili, evo baš u slučaju globalnog proseka pada – duplo brže. I sada smo toliko daleko od svih tih nekih parametara, od, recimo, ocene 50 koja je nekakva granica gde se može smatrati da postoje nekakvi sistemi i borba protiv korupcije, od globalnog proseka, od proseka našeg regiona, a kamoli od proseka Evropske unije gde navodno težimo da budemo“, predočava Minić.
On kaže da izmene pravosudnih zakona, takozvani Mrdićevi zakoni, koje kritikuje i struka i opozicija, ali i EU, nisu ušli u ovaj izveštaj o percepciji korupcije.
Ali jeste pad nadstrešnice u Novom Sadu, odnosno dešavanja posle toga.
„Pa tu negde počinje antikorupcijski proces. Sama po sebi nadstrešnica nije nešto što će meriti bilo koji od parametara u istraživanju, ali će meriti postupanje sudova posle toga, kada se pojavljuju prve informacije o koruptivnim sumnjama, kada se pojavljuju dokumenti gde se vidi da je bilo korupcije, kada počinju istrage, kada se te istrage opstruiraju… Tako da to je nešto što ulazi tek i što se počinje da se vidi tek tokom 2025, jer nadstrešnica se desila 1. novembra 2024. Tek u decembru praktično počinju nekakvi veći protesti, a nešto što ima veze sa korupcijom i što ima veze sa reagovanjem i državnih organa i funkcionera, počinje da se dešava tek tokom 2025“, priča Minić.
Uspavani sistem
Korupcija je u Srbiji prvi put ocenjena kao problem broj jedan od građana. I čini se, protesti su jedini preostali mehanizam „povratka na ispravan put“.
„Mi se godinama već žalimo da je apsolutno uspavano i nepokretno tužilaštvo u najvećoj meri, zatim ogromni problemi sa policijom koja bi trebalo da istražuje… Sada smo videli da se tužilaštvo budi, s druge strane da neko pokušava da ga uspava… Videli smo prvi put jednog visokopozicioniranog tužioca, tužioca za organizovani kriminal koji otvoreno kaže da policija odbija bilo kakvu saradnju. Videli smo slučaj sa nadstrešnicom gde pored policije i radne grupe izlaze i ostali državni organi. Država šalje poruku otvoreno da ne želi da istražuje. Ali imamo i neke organe institucije koje hoće da rade. I treba im podnositi prijave, treba im ukazivati na ono što bi morali da istraže i po čemu bi morali da postupaju, da se podstaknu ljudi za koje smo i tada verovali da u njima postoje, a evo u slučaju tužilaštva se potvrđujeda postoje oni koji žele časno da rade svoj posao, Ili u krajnjem slučaju da, ako je to moguće, posramimo ljude u institucijama nekim i da ih nateramo da pišu nekakva urnebesna obrazloženja zašto ne žele u nekim slučajevima po nekim prijavama da postupaju“, izjavio je Minić.
A na pitanje odakle treba krenuti, ili da sutra dobije odrešene ruke da promeni tri ključne stvari u sistemu, kako bi se zaustavio taj pad u borbi protiv korupcije, Minić duhovito kaže da je to – pitanje od tri milijarde dolara.
„Najlakši odgovor bi bio da bi trebalo dati i postaviti tužilaštvo i policiju na zdrave noge. A sad šta to znači, na koji način omogućiti da zaista na odgovarajuće pozicije dođu pravi ljudi, to je nešto što bih najbolje verovatno znao iznutra. Hajde kažem, policijom se nisam toliko bavio, postoje i neke druge kolege i organizacije koji se više bave i koji bi znali da kažu je li problem u nekakvom propisu koji omogućava, koji nam je omogućio ovo što sad gledamo i šta se dešava po dubini u policiji. Vidimo sami šta su problemi u tužilaštvu i tu se već nazire kakva bi se rešenja mogla naći. S druge strane, naravno, to su pitanja koja se tiču procesuiranja korupcije. Nije ništa manje bitno ni pitanje prevencije korupcije gde postoji ogroman broj mera u različitim oblastima koje bi trebalo sprovesti da se da se to spreči“, kaže.
Poput – javnih nabavki.
„Uz ovaj ovogodišnji izveštaj Transparentnosti Srbija o CPI-u mi imamo taj dokument, analizu, gde četiri ili pet stranica preporuka imamo. I toliko je teško od svega toga izdvojiti tri. Postoje stvari koje mogu da doprinesu koje se tiču i javnih nabavki i onoga što gledamo decenijama, vršilac dužnosti u javnoj upravi, javnim preduzećima, javnim ustanovama, pitanja koja se tiču sistema finansiranja političkih aktivnosti i političkih stranaka, pitanja koja se tiču uloge parlamenta u nadzoru drugih organa, koja se tiču načina usvajanja budžeta i izveštavanja o izvršenju budžeta. Znači ogroman, širok dijapazon stvari koje utiču na stvaranje uslova za korupciju ili na otežavanje otkrivanja korupcije, na otežavanje procesuiranja korupcije“, naglasio je.
Trenutna vlast, dodaje, ne pokazuje iskrenu nameru da bilo šta od toga popravi.
„Iskrene namere nema… Oni povremeno pokazuju, ulažu ogromnu energiju i trud da prikažu privid namere. U stvari, to su ranije činili, sada smo videli, negde početkom prošle godine kada su krenuli antikorupcijski procesi, onda se pojavio za to nenadležni Aleksandar Vučić i najavio ogromne rezultate u borbi protiv korupcije. I to je onako bio otprilike svakome ko je to umeo na pravi način da shvati i da pročita, dokaz koliko je sve to neiskreno i koliko je to lažno. Nije samo stvar u tome što Aleksandar Vučić nije nadležan da istupa i nastupa i govori da će uskoro biti rezultata protiv korupcije, za to ne bi bio nadležan ni premijer ni ministar unutrašnjih poslova ni pravde, a tek da su se pojavili na primer direktor policije i tužilac za organizovani kriminal ili republički javni tužilac, to bi takođe bilo prilično upitno. Jer šta to znači da vam neko najavi – sad će biti rezultata borbe protiv korupcije? Da li to znači da imamo u fioci gomilu slučajeva koje ćemo izvaditi ili šta? Tako da, to je eto ulaganje u ‘šminkanje mrtvaca’, to je otprilike ono što smo imali prethodnih godina od borbe protiv korupcije – ulaganje ogromnog truda da se prikriju razmere korupcije i da se stvori jedna lažna percepcija da se nešto radi na borbi protiv korupcije“, zaključio je Zlatko Minić.
Još uvek nema komentara.