„Oni ne čitaju, već skeniraju“: S kakvim problemima se suočavaju maturanti pred polaganje testova
„Nije problem u tome što oni ne znaju da pročitaju tekst, već u tome što njihov mozak više nema strpljenja da čeka na informaciju duže od par sekundi, čim vide pet pasusa, oni prosto isključe pažnju,“ objašnjava Snežana, nastavnica srpskog jezika koja decenijama priprema osmake, sažimajući u jednu rečenicu dijagnozu generacije koja se ovog juna suočava sa testom zrelosti.
Rezultati analize probne male mature, koji su dostupni na portalu „Moja srednja škola“, potvrdili su mračnu dijagnozu o kojoj prosvetari pričaju dugo. Srpsko školstvo se suočava sa generacijom čija je biologija pažnje nepovratno izmenjena. Masovno preskakanje zadataka sa dužim tekstovima je fiziološki limit dece koja su odrasla uz algoritme. Rezultati pokazuju da razumevanje pročitanog ostaje najveća „boljka“, jer đaci prosto nemaju kondiciju da tekst pročitaju do kraja, a kamoli da iz njega izvuku smislen zaključak.
Stranica bez slika – blokada
Snežana, koja već dve decenije u jednoj beogradskoj osnovnoj školi pokušava da đacima približi književnost, kaže da je situacija postala alarmantna.
„Džaba nam i pamet i bistrina, kad dete od 14 godina dobije blokadu čim vidi stranu teksta bez slika i videa. Oni ne čitaju, već skeniraju. Ako odgovor ne iskoči u prve tri sekunde, oni odustaju. Statičan papir njihov mozak doživljava kao neprijatelja,“ objašnjava ona za Naš portal.
Ova neurološka transformacija, koju stručnjaci nazivaju „TikTok mozak“, podrazumeva smanjenu aktivnost u prefrontalnom korteksu, delu mozga zaduženom za fokus i samokontrolu.
Istraživanja sprovedena tokom 2024. i 2025. godine pokazuju da stalna izloženost kratkim video formatima stvara zavisnost od trenutnog dopamina. Sistem obrazovanja je, s druge strane, ostao zarobljen u metodama iz prošlog veka. Testovi i predavanja su linearni i statični, što kod dece adaptirane na fragmentisane informacije izaziva realan otpor prema dubokom učenju.
Privatna priprema kao neophodan izdatak
Roditelji su u ovoj situaciji prepušteni sami sebi i primorani su da finansiraju paralelni obrazovni sistem kako bi decu uopšte „provukli“ kroz maturu.
„Plaćanjem privatnih dvočasa mi zapravo samo kupujemo mirnu savest i pokušavamo da odložimo realnost. Svestan sam da on za tri meseca neće naučiti ono što mu škola nije usadila za osam godina, ali nemam izbora, moram da platim da bi ga neko naterao da bar sat vremena gleda u knjigu bez telefona,“ kaže Dragan, otac osmaka koji plaća privatne časove.
Cene tog „spasavanja“ u maju 2026. godine dostigle su svoj maksimum. Jedan dvočas matematike ili srpskog jezika u Beogradu sada košta između 2.000 i 2.400 dinara. Roditelji koji žele bazičnu pripremu za dva glavna predmeta moraju da izdvoje oko 120.000 dinara, dok kompletni paketi u privatnim školama, koji pokrivaju i treći test, idu do 89.000 dinara.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) oštro kritikuje najave ministra Dejana Vuka Stankovića o digitalizaciji.
„Najave ministra o ‘velikoj reformi’ obrazovanja više liče na reklamu nego na ozbiljan i promišljen plan,“ naveli su u saopštenju Unije koje je potpisao Nikola Bradarić.
Sindikat upozorava da se u medijima priča o veštačkoj inteligenciji i najsavremenijoj opremi, dok se mnoge škole i dalje bore sa osnovnom infrastrukturom i nedostatkom kadra.
„Naglasak na velikim naslovima u medijima služi za prikupljanje političkih poena u kratkom roku, dok su za stvarne promene u obrazovanju potrebne decenije strpljivog rada i stabilnog finansiranja,“ ističe se u zvaničnom dopisu USPRS.
Mala matura 2026. godine tako prestaje da bude puki test znanja i postaje ogledalo dubokog civilizacijskog jaza. Prazna polja na testovima nisu samo propust unutar učionica, već alarm da društvo brže usvaja tehnološke trendove nego što ulaže u kognitivni razvoj onih koji bi tu tehnologiju sutra trebalo da kontrolišu.
Umesto sistemskog odgovora na digitalne navike novih generacija, Srbija trenutno nudi samo improvizaciju, gde roditeljski novčanik služi kao jedini preostali most preko provalije koju je stvorilo skrol-obrazovanje.
Još uvek nema komentara.