Pet kandidata u trci za direktora RTS, među njima i suvlasnica TV K1 Manja Grčić

Na javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave i one će biti uzete u razmatranje, objavio je RTS.

Kandidati koji imaju uredne i potpune prijave su Dejan Stanković, Slađana Ivančević, Miloš Tanasković, Manja Grčić i Stanislav Veljković.

Manja Grčić je generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1. Novinarsku karijeru u Srbiji počela je u TV B92, a potom je radila u TV Pink, pa na Televiziji Fox (sada TV Prva).

Slađana Ivančević je v.d. direktora Mreže most, preduzeća za unapređenje informisanja na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, čiji je osnivač Vlada Srbije.

Miloš Tanasković je ekonomista u penziji, nekadašnji radnik RTS-a, kao i Stanislav Veljković, koji je nekada bio generalni sekretar RTS-a.

Kandidati čije su prijave nepotpune su Ivica Mit, Bojana Janketić, Boris Miljević, Milan Milivojević i Nebojša Tonić.

Upravni odbor će u zakonskom roku od 45 dana doneti odluku, a u međuvremenu će obaviti razgovor sa kandidatima, navodi RTS.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije doneo je odluku o ponovnom raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS-a 15. decembra, pošto nijedan od kandidata koji su ispunjavali uslove prvog konkursa nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.

Prethodnih deset godina funkciju generalnog direktora RTS-a obavljao je Dragan Bujošević (72), nekada urednik u nedeljnicima NIN i Evropljanin, potom autor emisije na BK televiziji, čiji naslov mnogi ne mogu da povežu sa njegovim radom na javnom servisu – „Nije srpski ćutati“. U vreme vlasti Demokratske stranke bio je glavni urednik lista „Politika“ (od 2008.-2013.), da bi 2015. došao na čelo RTS-a.

Tokom njegovog mandata, na račun Infomativnog programa RTS-a stizale su brojne kritike, ali kada je reč o poslovanju i trošenju novca građana njih je bilo i iz samog Upravnog odbora. Tako su mediji preneli delove zapisnika sa jednog od sastanaka UO RTS-a sa zaključcima da se privatnim firmama plaća za proizvodnju sadržaja, iako RTS već ima plaćenu tehniku i ljudstvo da program proizvodi samostalno.

O tome na šta Radio-televizija Srbije troši novac građana, nedavno je izvestio i portal Raskrikavanje, navodeći da će, prema podacima sa Portala javnih nabavki, javni servis izdvojiti više od 220.000 evra za reklamiranje svog programa u štampanim i onlajn medijima.

Prema tim podacima, više od polovine iznosa, oko 132.000 evra, biće dodeljeno provladinim medijima, među kojima su Informer, Kurir, Politika, Večernje novosti, Srpski telegraf i Alo. Reč je o medijima koji su, kako navodi Raskrikavanje, tokom 2024. godine objavili najmanje 1.447 manipulativnih i neutemeljenih tekstova samo na naslovnim stranama.

RTS navodi da se pri izboru medija vodi poslovnim kriterijumima i analizama gledanosti i uticaja, kao i praćenjem izveštavanja o samom javnom servisu. Ipak, Raskrikavanje podseća da su upravo neki od medija koji dobijaju novac često javno napadali RTS i optuživali ga za političku pristrasnost.

Među medijima koji su dobili sredstva nalazi se i dnevni list Danas, jedini sa spiska koji kritički izveštava o vlastima, kome je namenjeno 1,5 miliona dinara.