Tempirana bomba pored Muzeja Jovana Cvijića: Kako je „sanacija“ u Jelene Ćetković postala ruševina koja preti prolaznicima
Urušavanje zgrade u Džordža Vašingtona upalilo je crveni alarm u Starom gradu, ali dok se prašina na Dorćolu još nije slegla, građani upozoravaju na još opasniju tačku – zgradu u Ulici Jelene Ćetković 3. „Mesec dana otpadaju delovi fasade, postavljena je traka koju menjaju kada se pokida i rešen problem“, javljaju ogorčeni stanari uz fotografije ruine. Jednostavan uvid u katastar i dostupnu dokumentaciju dovoljan je da se vidi da ova zgrada, koja direktno ugrožava Memorijalni muzej Jovana Cvijića ali i bezbednost prolaznika, nije samo žrtva starosti, već bahatosti investitora, zloupotrebe vanrednog stanja i nesprovedenih rešenja koja datiraju još iz 2020. godine.
Dok stanari Kopitareve gradine ovih dana šalju slike popucalih zidova i strahuju za svoju bezbednost, dokumentacija do koje smo došli pokazuje da je agonija ovog objekta počela još pre šest godina, pod maskom „ulepšavanja fasade“.
Od „obnove fasade“ do uništenja zaštićene celine
Sve je počelo u septembru 2019. godine, kada je na stranici „Beogradski projekti“ pompezno najavljeno da kreće obnova fasada na Kopitarevoj gradini. Kao investitor radova u Jelene Ćetković 3 navedena je kompanija „Kopitareva bašta d.o.o.“. Rok za završetak bio je 15. decembar 2019..
Međutim, umesto sanacije, usledila je devastacija.
Prema rečima tadašnje gradske sekretarke za inspekcijske poslove Sonje Božović, investitor je posedovao rešenje Opštine Stari grad samo za „sanaciju i investiciono održavanje“. Umesto toga, građevinska inspekcija je još 11. oktobra 2019. utvrdila da investitor izvodi radove na dogradnji i rekonstrukciji, za šta nije imao dozvolu. Gradilište je tada zatvoreno, a radovi obustavljeni.
Zloupotreba vanrednog stanja i rušenje zida Muzeja
Pravi haos nastaje tokom proleća 2020. godine. Kako su tada pisali mediji, koristeći vanredno stanje uvedeno zbog pandemije koronavirusa, investitor je, uprkos zabrani, nastavio nelegalne radove. Epilog je bio katastrofalan – srušen je zajednički zid sa Muzejom Jovana Cvijića, a oštećeni su i pomoćni objekti legata velikog srpskog naučnika.
Tadašnja gradska vlast optuživala je rukovodstvo Opštine Stari grad (na čijem je čelu bio Marko Bastać) da nisu primetili nelegalne radove, dok je investitor nastavljao da gradi uprkos pečatu i traci inspekcije.
Gde je zapelo? Rešenje o rušenju postoji od 2020.
Najveće pitanje koje se danas postavlja jeste – zašto ovaj objekat i dalje stoji kao ruina i pretnja, punih šest godina kasnije?
Još 24. septembra 2020. godine, Sekretarijat za inspekcijske poslove saopštio je da je započeto izvršenje rešenja o uklanjanju bespravno izvedenih radova. Tada je navedeno da se sprovode „pripremni radovi“ kako bi se rušenje obavilo bezbedno, a protiv investitora je podneta krivična prijava.
Danas, 2026. godine, uvidom u Katastar nepokretnosti koji je izvršio „Naš portal“, vidimo da se kao korisnik objekta i dalje vodi ista firma – „Kopitareva bašta d.o.o.“.
Čekanje na tragediju
Slučaj Jelene Ćetković 3 je školski primer kako sistemska neodgovornost stvara opasnost po građane.
Investitor je „sanaciju“ pretvorio u divlju gradnju.
Država je (tokom vanrednog stanja) dozvolila oštećenje spomenika kulture (Muzeja).
Rešenje o rušenju iz 2020. godine očigledno nije sprovedeno do kraja ili adekvatno, čim zgrada danas preti urušavanjem.
Dok se nadležni loptaju nadležnostima, a investitor ostaje upisan u Katastru, žiteljima Starog grada ostaje samo da gledaju u napukle zidove pored Muzeja Jovana Cvijića i nadaju se da oni neće biti sledeća vest u crnoj hronici, poput komšija iz Džordža Vašingtona koji su pukom srećom preživeli.
Još uvek nema komentara.