Tim 42 za Naš portal: Devet od deset mladih u Leskovcu smatra da treba da ode

Posao možda mogu da pronađu, ali ne nužno u struci, ne nužno za platu od koje mogu da se osamostale i, prema uverenju 93 odsto ispitanih, gotovo nikako bez veze. U sopstvenom stanu ili kući živi tek četiri odsto mladih u Leskovcu, skoro trećina nema izabranog lekara, a samo deset odsto veruje da će vlast uzeti u obzir njihove predloge. Tim 42 za Naš portal objašnjava šta se krije iza podatka da devet od deset mladih smatra da bi trebalo da napusti Leskovac i Srbiju.

Tim 42 je udruženje građana iz Leskovca koje radi sa mladima, prati lokalne javne politike i bavi se zaštitom životne sredine. Istraživanje je sprovelo po isteku gradske Strategije za mlade 2021–2025, kako bi proverilo šta se u položaju mladih promenilo za pet godina.

„Važno je reći da odlazak mladih nije posledica jednog problema, već nagomilavanja više njih. Mladi kao glavne razloge navode bolje uslove života, mogućnost pronalaska posla i zaposlenje u struci“, kažu iz Tima 42 za Naš portal.

Iza odgovora „bolji uslovi života“ krije se čitav spisak onoga što mladima nedostaje. Žele posao koji neće dobiti zahvaljujući poznanstvu, zaradu od koje mogu da žive, mogućnost da se odvoje od roditelja i grad u kojem mogu da planiraju narednih pet ili deset godina.

„Odlazak za mnoge nije samo želja da ‘probaju nešto drugo’, već odgovor na osećaj da lokalna zajednica ne nudi dovoljno realnih mogućnosti za dostojanstven i samostalan život. Posebno zabrinjava što se taj stav gotovo nije promenio za pet godina, što govori da mladi ne vide kratkoročnu krizu, već dugotrajan, strukturni problem“, navode iz udruženja.

Bez veze gotovo da ne računaju na posao u struci

Istraživanje ne utvrđuje koliko je konkursa namešteno. Ono beleži da 93 odsto mladih veruje da je bez veze ili poznanstva gotovo nemoguće dobiti posao u struci.

U otvorenim odgovorima i fokus grupama pominjali su partijsko zapošljavanje, politički uticaj i nepotizam. Korupciju i veze postavili su ispred niskih plata i nesigurnih ugovora kada su navodili najveće prepreke pri zapošljavanju.

„Nepoverenje ne nastaje samo kada mlada osoba lično ne dobije posao. Ono se stvara i posmatranjem iskustava drugih, nedostatkom transparentnosti i osećajem da znanje, obrazovanje i trud nisu dovoljni“, objašnjavaju iz Tima 42.

Ako gotovo cela generacija misli da diploma i sposobnost nisu dovoljne, problem ne ostaje na jednom konkursu. Sa tim uverenjem mladi biraju gde će tražiti prvi posao, da li će se posle školovanja vratiti u Leskovac i ima li smisla da u njemu planiraju budućnost.

Slika nije mnogo bolja ni kada se pogleda cela Srbija. Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije za 2026. godinu, 55 odsto zaposlenih mladih ne radi na poziciji za koju se školovalo, a još 11 odsto radi posao samo delimično povezan sa svojim obrazovanjem.

Četiri odsto mladih živi u sopstvenoj nekretnini

U sopstvenom stanu ili kući 2020. godine živelo je 3,70 odsto mladih obuhvaćenih istraživanjem. U novom istraživanju taj procenat iznosi 3,99. Za pet godina praktično se nije pomerio.

Gotovo četiri petine mladih i dalje živi sa roditeljima, a potpuno stambeno i ekonomski nezavisno je samo 18,3 odsto ispitanih. Iz Tima 42 ocenjuju da je kupovina nekretnine za mlade u Leskovcu postala gotovo nedostižna, dok lokalne mere koje bi im pomogle da se osamostale praktično ne postoje.

„Ako imate posao, ali ne možete da rešite stanovanje i budete samostalni, onda zaposlenje samo po sebi ne rešava problem“, kažu iz udruženja.

To se vidi i u načinu na koji su se odgovori menjali od 2020. godine. Mladi su tada najčešće govorili o nezaposlenosti, ekonomskim problemima i nedostatku mogućnosti. Ekonomska nesigurnost je i dalje na prvom mestu, ali se odmah iza nje sada pojavljuju korupcija, kriminal, zagađenje i nezdrava životna sredina.

Plata ostaje važna, ali više nije jedina tema. Mladi posmatraju kakav ih život čeka uz tu platu i da li će godinama ostati zavisni od roditelja, bez izgleda da reše stanovanje.

Bez izabranog lekara i dostupne psihološke pomoći

Više od polovine ispitanih smatra da teško dolazi do odgovarajuće zdravstvene zaštite. Gotovo svaka treća mlada osoba nema izabranog lekara, a Tim 42 beleži da je taj procenat znatno porastao u odnosu na istraživanje od pre pet godina.

Još je lošije ocenjena podrška za mentalno zdravlje. Čak 77,7 odsto mladih smatra da stručna pomoć nije dovoljno dostupna. To može da znači da u gradu nema dovoljno stručnjaka, da se dugo čeka ili da mladi privatnu pomoć ne mogu da plate.

Zagađenje je među problemima koji Leskovac razlikuju od većine drugih gradova. Više od 75 odsto mladih životnu sredinu ocenjuje kao lošu ili veoma lošu, a u novom istraživanju ona se našla odmah uz ekonomske probleme, korupciju i kriminal.

Ni mogućnosti za kulturu, sport i kreativni rad nisu prošle bolje. Devet od deset mladih smatra da u gradu nema dovoljno prostora da razvija talente i kreativnost. Iz Tima 42 kažu da te oblasti ne treba posmatrati kao ukras koji dolazi na red tek kada se reše zapošljavanje i stanovanje.

„Posao i prihodi su sigurno osnova, ali istraživanje pokazuje da se odlazak ne može objasniti samo visinom plate. Mladi zapravo procenjuju ukupan kvalitet života i mogućnost da ovde izgrade budućnost“, navode iz udruženja.

Posao, stan, lekar, psiholog, čist vazduh i sadržaji za slobodno vreme u odgovorima mladih ne pojavljuju se odvojeno. Odluku o odlasku donose na osnovu svega što im je u Leskovcu dostupno ili nedostupno.

Mladi imaju predloge, ali ne veruju da će ih vlast saslušati

Na pitanje koliko mogu da utiču na važne odluke u Leskovcu, mladi su svojoj moći dali prosečnu ocenu 1,41 od pet. Najnižu ocenu izabralo je 70,7 odsto ispitanih.

Niske ocene nisu posledica nezainteresovanosti. Više od 60 odsto mladih želelo bi da razgovara sa donosiocima odluka i predloži kako da se poboljšaju sadržaji i položaj mladih u gradu. Samo deset odsto, međutim, veruje da bi njihov predlog bio ozbiljno razmotren.

„To znači da mladi nisu neaktivni, ali su razočarani u sistem“, kažu iz Tima 42.

Slične odgovore dao je i ostatak Srbije. U istraživanju KOMS-a 84,8 odsto mladih navelo je da im politički sistem ne omogućava da utiču na procese i odluke.

Kada ne očekuju poštenu priliku za posao i ne veruju da će se njihov glas čuti, odlazak postaje način da makar sami izaberu sredinu u kojoj će živeti. Iz Tima 42 upozoravaju da želja mladih da učestvuju postoji, ali da je ne prati poverenje u institucije.

Grad je imao strategiju, mladi promenu nisu osetili

Leskovac je od 2021. do 2025. godine imao Strategiju za unapređenje položaja mladih. Postojali su programi, aktivnosti i osnovni mehanizmi kroz koje su mladi mogli da učestvuju, ali novo istraživanje ne beleži ozbiljniju promenu njihovih životnih izgleda.

Naknadna analiza sprovođenja Strategije pokazala je da rezultati nisu praćeni dovoljno sistematski. Tim 42 je utvrdio i da između mehanizama za učešće mladih i odluka koje se zaista donose postoji slaba veza.

„Zato je možda važnije pitanje ne da li je Leskovac najgori slučaj, već zašto postojeći mehanizmi i ulaganja nisu uspeli da proizvedu promenu koju mladi zaista osećaju u svakodnevnom životu“, kažu iz Tima 42.

Strategija može da bude usvojena, aktivnosti održane, a novac potrošen, a da se iz dostupnih podataka i dalje ne vidi da li se mladima život promenio. Ako posle pet godina podjednako teško nalaze posao, žive sa roditeljima i planiraju odlazak, broj radionica i događaja malo im znači.

Leskovac nije jedini grad iz kojeg mladi žele da odu

Problemi iz istraživanja Tima 42 lako se prepoznaju i u drugim manjim sredinama: malo poslova u struci, niske zarade, nesigurni ugovori, selidba u veće gradove i teško osamostaljivanje. Leskovac se, prema njihovoj oceni, izdvaja po tome koliko dugo ti problemi traju i koliko loše mladi ocenjuju zagađenje i životnu sredinu.

Nacionalni podaci potvrđuju da razmišljanje o odlasku nije lokalna pojava. KOMS je ove godine utvrdio da 47 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, dok još 42 odsto trenutno nema takav plan, ali ga ne isključuje.

„Leskovac svakako ima svoje specifičnosti, ali ne mislimo da je izolovan slučaj“, navode iz Tima 42.

Poziv „ostanite“ nije politika

„Pre svega, potrebno je da mladi dobiju realne, a ne samo formalne mogućnosti“, kažu iz Tima 42 za Naš portal.

To podrazumeva konkurse za posao sa jasnim procedurama i više poverenja da će znanje i sposobnost imati prednost nad političkom ili ličnom vezom. Potrebni su sigurniji i bolje plaćeni poslovi, ali i podrška mladima koji žele da pokrenu sopstveni posao.

Na njihovoj listi su i konkretne mere za stambeno osamostaljivanje, dostupnija zdravstvena i psihološka pomoć i više kulturnih, sportskih i kreativnih sadržaja. Programi moraju da stignu i do mladih iz seoskih sredina, koji često nemaju ni prevoz do sadržaja organizovanih u gradu.

Tim 42 traži i ustanove i programe omladinskog rada koji odgovaraju stvarnim potrebama mladih, ozbiljnije rešavanje zagađenja i način da njihovi predlozi zaista utiču na odluke.

„Ove mere moraju da se sprovedu transparentno, sistemski i dugoročno, uz merenje rezultata i stalno uključivanje mladih u svakom koraku“, navode iz udruženja.

Nova Strategija za mlade, prema njihovoj oceni, mora da počiva na podacima, sa konkretnim merama, jasno određenim odgovornostima i rezultatima koji mogu da se provere. Za nekoliko godina ne bi trebalo brojati samo održane radionice i događaje, već utvrditi koliko se mladih zaposlilo, osamostalilo, dobilo potrebnu zdravstvenu pomoć i odustalo od odlaska.

„Zadržavanje mladih ne može biti politika koja se zasniva na pozivu ‘ostanite’. Mladi će ostajati onda kada ostanak bude stvaran izbor, a ne odricanje od posla, samostalnosti, zdravlja, razvoja i mogućnosti da utiču na mesto u kojem žive“, zaključuju iz Tima 42 za Naš portal.

Pročitajte još

Patriote i izdajnici po meri vlasti

27. avg 2026.

Cirih sedmi put zaredom proglašen za najpametniji grad na svetu

27. avg 2026.