Beogradski kvadrat probio 3.200 evra: Za prosečan stan potrebno 13 godina cele plate
Prosečna cena stana u Beogradu približila se iznosu od 200.000 evra, dok je kvadrat za godinu dana poskupeo gotovo 14 odsto. Glavni grad Srbije još nije u rangu Pariza, Beča ili Amsterdama, ali je skuplji od Atine, Sofije i Bukurešta, uprkos znatno nižim primanjima građana.
Cene stanova u Srbiji nastavile su da rastu i tokom prve polovine 2026. godine, ali je razlika između Beograda i ostatka zemlje sve veća.
Prosečna cena prodatog stana u Srbiji iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kvadratnog metra dostigla 1.918 evra. U Beogradu je, međutim, kvadrat probio granicu od 3.000 evra i dostigao 3.219 evra, gotovo 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prosečan prodati stan u glavnom gradu plaćen je čak 197.689 evra.
To praktično znači da je za prosečan beogradski stan potrebno oko 13 godina celokupne prosečne neto zarade u Beogradskom regionu, pod uslovom da kupac za to vreme ne potroši nijedan dinar na hranu, račune, odeću ili bilo šta drugo. Prosečna neto plata u Beogradu u prvoj polovini godine iznosila je 147.802 dinara mesečno.
Za većinu građana, naravno, kupovina bez kredita nije realna, pa konačan račun dodatno povećavaju kamata, troškovi obrade kredita, procena nekretnine, osiguranje i učešće koje je potrebno obezbediti unapred.
Savski venac i Stari grad iznad 4.000 evra
Najskuplji kvadrat među posmatranim beogradskim opštinama zabeležen je na Savskom vencu 4.210 evra. Slede Stari grad sa 4.030 i Vračar sa 3.639 evra.
Na Novom Beogradu prosečna cena kvadrata dostigla je 3.385 evra, na Paliluli 3.046, Zvezdari 2.967, Voždovcu 2.908, Čukarici 2.852, a u Zemunu 2.822 evra. Najniži prosek među analiziranim centralnim opštinama imala je Stara Rakovica 2.600 evra.
Beograd na vodi ostaje tržište za sebe. Prosečna cena kvadrata u ovom kompleksu dostigla je 5.821 evro, na osnovu 55 stanova prodatih tokom prvog polugodišta.
Posle Beograda, najskuplji je Novi Sad sa prosečnih 2.359 evra po kvadratu. Slede Niš sa 1.765, Užice sa 1.634 i Kragujevac sa 1.575 evra. Na drugom kraju liste nalaze se Kikinda, gde je kvadrat prosečno koštao 957 evra, i Prokuplje sa 980 evra.
Na nivou Srbije, kvadrat starogradnje u proseku je koštao 1.935 evra, a novogradnje 1.872 evra. Ipak, nov stan je u ukupnom iznosu bio skuplji, prosečno 105.702 evra, naspram 94.433 evra za postojeći stan, što ukazuje i na razliku u prosečnoj površini i strukturi prodatih nekretnina.
Rast od 16 odsto ipak nije čist rast cena
Podatak da je prosečna vrednost prodatog stana porasla gotovo 16 odsto ne znači da su sve nekretnine toliko poskupele. Na taj prosek utiču lokacija, kvadratura i kvalitet stanova koji su prodati u posmatranom periodu.
Precizniju sliku pruža RGZ indeks cena, prema kojem su stanovi u Srbiji u drugom kvartalu 2026. bili 5,25 odsto skuplji nego godinu dana ranije. Novogradnja je poskupela 3,86, a postojeći stanovi 5,98 odsto. U Beogradu je godišnji rast iznosio 5,65 odsto. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora u Srbiji smanjen je za 5,8 odsto, dok je ukupna vrednost prometa porasla 7,7 odsto, na 1,3 milijarde evra.
Dakle, tržište je vrednosno poraslo, ali je kupaca bilo manje, stanovi postaju skuplji upravo u trenutku kada sve manji broj građana može da ih priušti.
Beograd skuplji od Atine, Sofije i Bukurešta
U poređenju sa najskupljim evropskim metropolama, Beograd još nije blizu vrha. Prema podacima Global Property Guidea ažuriranim u julu 2026, kvadrat u Cirihu dostiže oko 18.200 evra, u Luksemburgu 10.750, Kopenhagenu 9.744, Parizu 9.490, Amsterdamu 9.437, Londonu 8.324, a Beču 7.965 evra.
Madrid je na približno 5.945, Milano na 5.668, Berlin na 5.428, Varšava na 4.170, Zagreb na 3.939, a Bratislava na 3.845 evra po kvadratu.
Beograd se, sa oko 3.271 evrom za novogradnju prema tom izvoru, nalazi ispod Zagreba i Bratislave, ali iznad Talina, Viljnusa, Sofije, Atine, Podgorice i Bukurešta. Poređenje je indikativno, jer se podaci po gradovima odnose na različite vrste stanova i kombinuju ostvarene i oglašene cene.
Evropske cene nastavile su da rastu i ove godine. U prvom kvartalu 2026. stanovi u Evropskoj uniji bili su prosečno 5,1 odsto skuplji nego godinu ranije. Srbija je, prema RGZ indeksu, praktično pratila evropski prosek, ali Beograd u ovu trku ulazi sa primanjima koja su daleko ispod plata u većini zapadnoevropskih prestonica.
Zato beogradski kvadrat možda nije među najskupljima u Evropi kada se gleda samo njegov nominalni iznos, ali je za građane koji žive od domaćih plata postao luksuz koji se meri decenijama rada.
Još uvek nema komentara.