Ne vredi plakati za prosutim mlekom, nema ko da čuje
Poljoprivrednici u Srbiji već treću nedelju za redom organizuju proteste i blokiraju saobraćajnice širom zemlje boreći se za opstanak svojih gazdinstava. Trenutno je blokirano oko 80 lokalnih i državnih puteva, uključujući magistrale, regionalne i lokalne pravce. U pojedinim mestima došlo je do incidenata i privođenja. Policija poziva učesnike na razgovore, najavljuju se kazne zbog blokada, a tenzije rastu. Nije to više samo protest zbog mleka. To je protest zbog dostojanstva.
Protesti su počeli 11. februara blokadom Ibarske magistrale kod Mrčajevaca, a zatim su se proširili na sve veći broj mesta kao što su Bogatić, Kraljevo, Čačak, Valjevo i brojna sela širom zemlje.
Današnje blokade najavljeno je da traju od 12 do 18 časova, uključujući i rute ka Gornjem Milanovcu, Valjevu–Pričeviću, Zaklopači–Kraljevu, te mnoge puteve u Vojvodini i centralnoj Srbiji.
Da podsetimo, poljoprivrednici zahtevaju veće subvencije, zaštitu domaćeg tržišta od jeftinog uvoza mleka, mesa, voća i povrća, brže i redovnije isplate za mleko i proizvode koje su isporučili otkupljivačima. Protesti su se radikalizovali nakon što se više udruženja povuklo iz formalnog dijaloga sa Ministarstvom poljoprivrede, koje optužuju za neispunjene obaveze i nerazumevanje položaja agrara. Danas udruženja traže hitan sastanak sa Vladom Srbije, a ukoliko ne budu pozvani na razgovor, prete novom etapom radikalizacije protesta.
Umesto poziva iz Vlade na sastanak, poljoprivrednici širom Srbije, posebno u Smederevskoj Palanci, dobijaju pozive da se jave policiji zbog učestvovanja u blokadama.
Više učesnika je privedeno zbog incidenata izazvanih nasilnim probijanjem blokada. Juče je u Mrčajevcima, prilikom pokušaja da se autom probije kroz blokadu povređen jedan učesnik protesta. On je prebačen u UKC Kragujevac, gde je potvrđeno da ima povrede kostiju lica.
Narodna poslanica iz Niša Jelena Milošević Nikolić (SSP) tvrdi da su je kontaktirali niški poljoprivrednici, revoltirani, jer su u sred protesta dobili poziv da prisustvuju seminaru koji Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede organizuje 2. marta 2026 u sali opštine Pantelej. U poruci piše da će im biti dodeljeni sertifikati bez kojih pesticidi i herbicidi neće moći da se kupe, ali da sertifikat moraju da plate 3.440 dinara, dodaje poslanica.
Dakle, pozivaju se ljudi sa registrovanim gazdinstvima i praktično su ucenjeni ili da plate sertifikat ili da prestanu da obrađuju zemlju. Dok traktori stoje popreko na putevima Srbije, dok se mleko prosipa po asfaltu, jer ga je isplativije izliti nego predati ispod cene, dok se ljudi koji hrane ovu zemlju privode zbog “ometanja saobraćaja”, Ministarstvo poljoprivrede šalje pozivnicu za seminar. Uz kotizaciju. Tačno 3.440 dinara.
A oni traže ono što bi u normalnoj državi bilo elementarno, cenu koja pokriva troškove, redovne subvencije, zaštitu od dampinškog uvoza, razgovor sa Vladom koji neće ličiti na monolog. Umesto toga, dobijaju prijave, kazne, informativne razgovore i poneku tuču na blokadama kada neko odluči da traktor gura branikom.
Problem agrara u Srbiji nije samo u subvencijama. On je strukturni. Na jednoj strani imate male proizvođače koji nemaju ekonomiju obima, koji zavise od otkupljivača i bankarskih kredita. Na drugoj strani imate tržište otvoreno za robu iz zemalja gde su subvencije višestruko veće, a sistemi podrške daleko uređeniji. Srpski seljak prodaje jeftinije nego što proizvodi. Kad se tome doda komplikovana birokratija, spora administracija i osećaj da se odluke donose bez konsultacija sa onima na koje se odnose, slede blokade. I zato ovi protesti nisu samo agrarni. Oni su socijalni. Oni su politički. Oni su upozorenje da je selo na ivici.
Država ima izbor. Može da reaguje represijom, kaznama i privođenjima. Može da reaguje administracijom, novim pravilnicima, novim seminarima, novim taksama. Ili može da reaguje politikom: ozbiljnim dijalogom, realnim merama zaštite domaće proizvodnje i hitnim finansijskim rasterećenjem.
Ako se nastavi ovako, blokade će biti sve duže, a poverenje sve kraće. Sertifikat od 3.440 dinara možda deluje kao sitnica u budžetskoj tabeli. Ali za čoveka koji razmišlja da li da zatvori ili spali štalu, to je još jedan dokaz da ga niko ne čuje.
A zemlja koja ne čuje svoje seljake, vrlo brzo ostane bez hrane.
Još uvek nema komentara.