27 godina od dana kad smo upoznali „milosrdni“ NATO
Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počelo je NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Bez odluke Saveta bezbednosti UN, vazdušna kampanja Alijanse trajala je 78 dana, do 10. juna i zauvek promenila političku, ekonomsku i demografsku sliku regiona.
Neposredni povod bio je neuspeh pregovora u Rambujeu i eskalacija sukoba na Kosovu. NATO je tvrdio da interveniše kako bi sprečio humanitarnu katastrofu i etničko nasilje nad Albancima, dok je vlast u Beogradu govorila o agresiji na suverenu državu.
Napadi su počeli 24. marta uveče, a tokom narednih nedelja izvedeno je više desetina hiljada letova i lansirano stotine hiljada projektila na ciljeve širom Srbije i Crne Gore. Bombardovanje je bilo intenzivno i sistematsko. Gađani su mostovi, putevi i železnica, elektroenergetska postrojenja, fabrike, rafinerije i industrija, mediji (RTS), bolnice i škole, vojne kasarne i objekti. Uništeno je ili oštećeno na desetine hiljada objekata, uključujući oko 25.000 stambenih zgrada, 69 škola, 19 bolnica i veliki broj kulturnih dobara. Ekonomska šteta procenjuje se na najmanje 30 milijardi dolara, što je Srbiju vratilo godinama unazad.
Jedan od najvećih problema u vezi sa bombardovanjem jeste to što nikada nije utvrđen jedinstven i zvanično prihvaćen broj žrtava. Procene se kreću od oko 1.200 do 2.500 ukupno stradalih, Human Rights Watch navodi 489–528 civilnih žrtava, dok domaći izvori često govore o 2.500 poginulih civila. Postoje razni razlozi za nepreciznost, od političke manipulacije do neujednačene evidencije tokom rata.
Prema podacima koje je izneo tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević po završetku rata, poginulo je 462 vojnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika policije. Kasnije procene Ministarstva odbrane Srbije govore o oko 1.000 poginulih pripadnika bezbednosnih snaga.
Rat nije završio 10. juna, njegove posledice su trajale godinama. Nakon povlačenja vojske sa Kosova, više od 164.000 Srba i 24.000 Roma napustilo je pokrajinu. To je trajno promenilo etničku i političku mapu regiona.
Jedna od najkontroverznijih tema je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom. Procene govore o 10–15 tona ove municije bačene na teritoriju SRJ. NATO je koristio i kasetne bombe, koje su ostavile dugoročne opasnosti, a posledice su i danas predmet sporova. Dok stručnjaci ukazuju na rast malignih oboljenja u godinama nakon bombardovanja, ima i onih koji tvrde da direktna uzročno-posledična veza nije nedvosmisleno dokazana.
Posledica, bilo zdravstvenih ili psiholoških je svakako bilo i one ostaju deo kolektivnog iskustva.
Po završetku bombardovanja, 10. juna 1999. godine, Slobodan Milošević se obratio građanima naglasivši da je narod pokazao „heroizam“ i da su poginuli „branili slobodu i dostojanstvo zemlje“.
Bio je to pokušaj da se vojni i politički poraz predstavi kao moralna pobeda.
Godinu dana po završetku bombardovanja, u Srbiji je bilo organizovano suđenje liderima najmoćnijih NATO zemalja.
Dana 21. septembra 2000. u krcatoj sali beogradske Palate pravde, osuđeni su na 20 godina zatvora, kako se navodi u presudi, za „ratne zločine počinjene tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999″.
Pošto im se sudilo u odsustvu, na optuženičkim stolicama stajale su ceduljice sa imenima američkog predsednika Vilijama Klintona, državne sekretarke Medlin Olbrajt, britanskog premijera Tonija Blera, nemačkog kancelara Gerharda Šredera, šefova diplomatije i ministara odbrane ove tri zemlje, kao i Havijera Solane, bivšeg generalnog sekretara NATO i Veslija Klarka, NATO komandanta za Evropu.
Presudu je ukinuo Vrhovni sud Srbije.
Posle petooktobarskih promena 2000. godine, kada je oboren režim Slobodana Miloševića, odustalo se od krivičnog gonjenja, a ukinute su i poternice i nalozi za hapšenje.
Gerhard Šreder, Toni Bler, Havijer Solana, obavljajući funkcije drugačije od onih za vreme bombardovanja, sastajali su se potom sa predstavnicima vlasti u različitim periodima, dolazeći neometano u Srbiju.
Predstavnici vlasti u Srbiji prethodnih decenija naglašavali su da je NATO bombardovanje Jugoslavije bio „zločin“.
„Niko nije odgovarao za zločine, srpski civili bili su za NATO samo greška.“
„Za nas oni nikad neće biti greška niti će otići u zaborav. Dve i po hiljade života nećemo i ne smemo da zaboravimo. Greška su oni koji su ih ubili“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obeležavanja 20 godina od bombardovanja.
Njegov prethodnik, Boris Tadić, koji je bio predsednik od 2004. do 2012. godine, kazao je da Srbija nikada više ne treba da „bude uključena u bilo kakav rat, čuvajući iznad svega ljudske živote i našu zemlju“.
„Taj rat je bio zločin protiv naše zemlje i našeg naroda, i tome nemam šta da dodam“, naveo je.
NATO bombardovanje SR Jugoslavije je razorilo infrastrukturu i ekonomiju, promenilo demografiju, ostavilo otvorena pitanja o zdravlju i stvorilo duboko nepoverenje prema međunarodnim institucijama.
Javnost u SR Jugoslaviji pamti bombardovanje po nezvaničnom i najpopularnijem nazivu Milosrdni anđeo.
Ni anđeo, ni milosrdan.
Još uvek nema komentara.