Vlasti u Srbiji odgovorile su na proteste širom zemlje sa prekomernom silom, arbitrernim hapšenjima, suzbijanjem civilnog društva i napadima na novinare i nezavisne medije, što je deo šireg mešanja u medijske slobode, ukazuje se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča (HRW) o kršenju ljudskiih prava u svetu.
U delu izveštaja o Srbiji ta međunarodna organizacija navodi da je proces suđenja za ratne zločine i dalje spor, sa odlaganjima slučajeva, kao i da se osobe sa invlaliditetima i dalje drže u prenatrpanim institucijama sa neodgovarajućom negom.
U osvrtu na civilno društvo i proteste ukazuje se da su protesti širom zemlje nastavljeni tokom cele godine posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024, kada je 16 osoba poginulo, usred navoda o korupciji koja je dovela do tog pada, koji su se proširili na rasprostranjenu zabrinutost o rasformiranju demokratskih institucija.
HRW navodi da su vlasti ponekad koristile prekomernu silu protiv demonstranata uključujući i upotrebu suzavca.
HRW prenosi izveštaj nevladine grupe CIVICUS koji ukazuje da su aktivisti i grupe civilnog društva suočeni sa zastrašivanjima, nadzorom i sudskim gonjenjem vezanom za proteste, uz navod da je više od 400 ljudi privedeno početkom jula, i da je bilo verodostojnih navoda o maltretiranju u pritvoru.
Ovakvo suzbijanje protesta, navodi HRW kritkovali su stručnjaci UN, komesar Saveta Evrope za ljudska prava i zvaničnici EU.
Navodi se da je skočio broj napada na novinare tokom protekle godine, i da je od januara do septembra prošle godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo 84 fizičkih napada i 113 pretnji novinarima. Udruženje je zabeležilo 59 slučajeva kada je policija uhapsila novinare, upotrebila fizičku silu, pretila njihovoj bezbednosti ili odbila da ih zaštiti kada je bila obavezna to da uradi.
I dalje ostaje problem takozvanih SLAPP tužbi koje se najčešće koriste protiv medija kako ne bi izveštavali o određenim temama, piše HRW dodajući da su istraživački mediji u maju kao odgovor na to pokrenuli mrežu medijske solidarnosti da se bore protiv takvih tužbi.
Kada je reč o pravima žena u izveštaju se ukazuje da u Srbiji postoji pravna zaštita za žene uključujući Strategiju o jednakosti polova 2021-2030 ali da je primena slaba. Navodi se da je i dalje učestalo nasilje zasnovano na polu, i da i dalje postoje razlike u platama i ekonomske nejednakosti, kao i da su žene iz marginalizovanih grupa, pogotovo Roma, suoćene sa povećanom diskriminacijom i nejednakim pristupom zdravstvu.
Još uvek nema komentara.