Evropski parlament je pozvao na zabranu video igrica, koje kod dece razvijaju kockarski duh. U svetu ih svakodnevno igra 600 miliona, a u Srbiji stotine hiljada dece.
Kada je učiteljica pozvala roditelje jedne trinaestogodišnje učenice u Kini i upozorila ih da devojčica u školi ne ispušta mobilni telefon iz ruku, već je bilo kasno. Sa računa porodice nestala je sva ušteđevina (vrednosti oko 64 hiljade dolara). Devojčica je sav novac potrošila na video igrice, jer je povezala majčinu debitnu karticu sa svoijim telefonom i deo novca potrošila na svoje naloge, a deo prebacila školskim drugovima.
Na platformi Robloks, koja je ekstremno popularna i u Srbiji, jedanaestogodišnja Britanka je za nekoliko dana potrošila 2400 funti. Druga je potrošila 4642 funte, misleći da je u pitanju virtuelni novac i nije ni shvatila da je njen nalog povezan sa karticom njenog oca.
Federalna trgovinska komisija u SAD-u je kaznila kompaniju Epik Gejms sa 245 miliona dolara, zbog toga što su koristili „mračne obrasce“ dizajna video igrica i navodili decu na laku kupovinu, bez odobrenja roditelja.
U Engleskoj su četiri dečaka potrošila 550 funti u igri FIFA, kupujući paketiće, u nadi da će dobiti Lajonela Mesija.
I nije najveća šteta kad deca potroše neki novac. Fatalno je kad video igrice, neopaženo, od dece naprave zavisnike od kockanja. A to je već najteži, teško izlečiv, oblik zavisnosti.
Evropski parlament je 26. novembra doneo rezoluciju o zaštiti maloletnika, kojom je pozvao na zabranu onlajn video igrica za decu, koje sadrže „kutije sa plenom“ i druge mehanizme koji podstiču ponašanje slično kockanju ili stvaraju naviku preteranog trošenja. Rezolucija nije obavezna, ali su Belgiji i Holandiji već zabranjene neke igrice, jer ih zakon prepoznaje kao rizične za decu.
UNICEF tvrdi da na svetskom nivou 80% dečaka i polovina devojčica, od 9 do 12 godina, svakodnevno igraju igrice. Profil na društvenim mrežama ima 74% dece, koja dnevno provode više od tri sata na internetu.
Robloks paltforma je najpreuzimanija igrica u Gugl prodavnicama i u Srbiji ima više desetina hiljada aktivnih naloga. U svetu 600 miliona dece igra video igrice.
Kod nas su vrlo popularne igrice Kanter Strajk (CS2), zatim PUBG, EA sport (bivša FIFA). Igre su besplatne, ali podstiču kupovinu kutija sa plenom.
Srbija nema ograničenja za ove igrice, jer se Zakon o igrama na sreću fokusira na tradicionalne oblike kockanja. Kod nas se tretiraju kao zabava i dostupne su bez ikakvih blokada.
Studije pokazuju da se kod dece razvijaju psihološke sličnosti sa kockanjem, pa postoji veći rizik od kockanja kad odrastu. Igrice su slične slot mašinama i kockarskim automatima.
Medicinski eksperti su otkrili da su najveće opasnosti u dizajnu igrica, gde je dobitak ograničen i da se iščekuje. To podstiče decu da što duže igraju i što više troše. Navikava se na rizik i nagradu i tako stvara osećaj normalnosti kockanja. Psihološki trikovi u igricama (strah od propuštene ponude, recimo), kod dece u fazi razvoja impulsa, kada su najranjivija, ugrožavaju stubove digitalne higijene i snažno utiču na mentalno zdravlje.
U dečjem mozgu se luči „hormon sreće“ – dopamin (hormon povezan sa sistemom nagrađivanja, motivacijom, zadovoljstvom, učenjem i fokusom). Otvaranje kutije prate trijumfalna muzika, jaki svetlosni efekti, odlične animacije i maskira se realnost da je upravo izgubljen novac na gubitničku opkladu. Rizik postaje normalna pojava. Isključuje se oprez koji ljudi imaju dok troše novac. Kockanje iz zabave rađa potrebu za stvarnim kockanjem. Naravno „uspešni“ igrač stiče poseban status u dečjem društvu.
Kad video igrica prestane da bude test veštine i postane test „sreće“, uz finansijski ulog – tada se u detetu budi kockar.
Još uvek nema komentara.