Vladimir Obradović: Zašto srpsko pravosuđe uporno ignoriše neoborive dokaze Anketne komisije

Nedeljnik „Radar“ objavio je danas opsežno istraživanje koje su sproveli članovi Anketne komisije Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović. Njihov tekst detaljno razotkriva mehanizam pranja više od sedam miliona evra preko mreže fantomskih firmi angažovanih na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Dok se javnost upoznaje sa novim dokazima o fiktivnim fakturama i korupciji koja je direktno ugrozila bezbednost građana, u fokusu Našeg portala našlo se pitanje: šta nadležne institucije preduzimaju tim povodom?

Kontaktirali smo Vladimira Obradovića, jednog od autora istraživanja, kako bismo saznali da li ovakva istraživanja dovode do reakcije onih koji bi po zakonu morali prvi da reaguju.

Šta kaže autor istraživanja?

Obradović za naš portal objašnjava da Anketna komisija sve svoje nalaze deli sa javnošću u najkraćem roku, te podseća da pravosudni organi imaju jasnu zakonsku dužnost da prate takva otkrića:

Javna tužilaštva u Srbiji imaju i pravo i profesionalnu obavezu da prate informacije dostupne u javnosti, uključujući medijske objave, kada te informacije mogu ukazivati na postojanje krivičnog dela ili biti relevantne za krivični postupak. Setimo se da su u Srbiji ljudi privođeni čak i zbog objava na društvenim mrežama.

Iako su svi dosadašnji dokazi, izneti od srane Anketne komisije javni i izazivaju pažnju čak i evropskih institucija, on ističe da tužilaštva sigurno raspolažu i sa mnogo širom dokumentacijom, ali da reakcija uporno izostaje:

Uveren sam da je tužilaštvima dostupno daleko više informacija nego Anketnoj komisiji i da su njihova saznanja nesumnjivo šira i detaljnija. Zašto po tim saznanjima ne postupaju, drugo je pitanje. Ali po zakonu i prirodi svoje funkcije, tužilaštva su obavezna da reaguju kada postoje saznanja koja ukazuju na moguće izvršenje krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

On ističe da javna tužilaštva u Srbiji do sada nisu pokazala vidljiv javni interes za nalaze Anketne komisije, iako je uveren da ih detaljno analiziraju i upoređuju sa sopstvenim saznanjima i dokumentacijom kojom raspolažu.

Kao glavni razlog za ovakvo ignorisanje i ćutanje pravosuđa, Obradović navodi snažan politički pritisak i zarobljenost institucija:

Ključni problem je što se u Srbiji već dugo stvara utisak da o tome šta će biti procesuirano ne odlučuju nezavisne institucije i nosioci pravosudnih funkcija, već politička volja jednog čoveka. U tom smislu je simptomatično da naše nalaze ne komentariše Vrhovni javni tužilac, već sam Aleksandar Vučić, i to preko medija pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti, često uz pokušaje diskreditacije i vređanja članova Komisije

Podsećanja radi, kao odgovor na pasivnost institucija, početkom februara 2025. godine formirana je nezavisna Anketna komisija koja okuplja istaknute stručnjake – univerzitetske profesore, inženjere, advokate i penzionisane sudije. Podeljena u četiri specijalizovane potkomisije (građevinsku, ekonomsko-finansijsku, pravnu i medijsku), ova grupa stručnjaka okupila se sa ciljem da detaljnom analizom dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu utvrdi stvarnu odgovornost za tragediju, ali i da rasvetli mehanizme sistemske korupcije i finansijskih malverzacija kojima se nadležna tužilaštva i zvanične istrage uporno ne bave.