Zabrana telefona u školama: Rešenje za pažnju ili novi logistički problem

Predlog Zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama izazvao je oprečne reakcije u javnosti još u fazi nacrta. Dok predlagači zakona ističu da je cilj povećanje koncentracije đaka, zaštita autoriteta nastavnika i suzbijanje digitalnog nasilja, roditelji i struka postavljaju pitanja o praktičnoj primeni predloženih mera.

Zakon predviđa da đaci predaju telefone na ulazu u školu, a uređaji se čuvaju u posebnim prostorijama do kraja nastave. Dok većina rodtelja misli da mobilni telefoni treba da ostanu van učionice, Ivana Ćirković, majka troje dece i članica Saveta roditelja, ima drugačiji stav.

Prva vest o uvođenju novog zakona probudila je dilemu, da li biramo disciplinu na času ili elementarnu sigurnost deteta. Za roditelje, u društvu koje još uvek vida rane školskih tragedija, odgovor je jednostavan.

„Moja prva misao bila je bezbednost iznad svega. U društvu u kom se tragedije u školama dešavaju, jedini direktni kanal komunikacije sa mojim detetom je telefon. Pažnja na času se ne postiže zabranama, već kvalitetnim nastavnim programom koji decu motiviše i podstiče“.

O kaznenoj politici

Posebnu buru izazvala je kaznena politika koja predviđa drakonske kazne od 10 do 100 hiljada dinara. Umesto pedagoškog pristupa, roditelji u ovim ciframa vide pokušaj disciplinovanja porodice preko novčanika.

„Apsolutno je nepravedno. Država pokušava da popuni budžet preko leđa roditelja i prirodnog pubertetskog bunta. Kazniti roditelja sa dve prosečne plate jer je dete odbilo da preda svoju privatnu svojinu je represija, a ne pedagogija. To nije rešavanje problema, već pokušaj disciplinovanja porodice“, ističe Ivana.

Logistika i zaštita podataka

Pored finansijskog pritiska, roditelje brine i logistička izvodljivost celog plana, kao i bezbednost ličnih podataka dece. Kako kaže nacrt Zakona, reč je o tabelama „na papiru“.

„Kao roditelja me izuzetno brine bezbednost podataka, ko garantuje da ti spiskovi sa imenima dece i podacima o njihovoj imovini neće dospeti u pogrešne ruke? U eri digitalne zaštite podataka, mi uvodimo papirne tabele kojima može da pristupi bilo ko u školi“.

Sama procedura predaje uređaja na ulazu u školu preti da postane svakodnevni kolaps koji stvara nove bezbednosne rizike.

„To je pravi primer logističkog košmara. Čak i da predaja traje 30 sekundi po detetu, redovi bi se protezali kilometrima. Rezultat će biti ili ogroman gubitak vremena od nastave ili potpuni haos na ulazu koji samo dodatno ugrožava bezbednost dece u gužvi“.

Odgovornost i hitne situacije

Pitanje materijalne odgovornosti ostaje jedna od najnejasnijih tačaka. Dok zakon primorava na predaju vredne imovine, pravne garancije o njenom povraćaju u ispravnom stanju praktično ne postoje.

„Zakon je tu namerno nedorečen. Ako škola primora dete da preda uređaj, ona preuzima ulogu depozitara i mora biti materijalno odgovorna za svako oštećenje. Ovako, roditelji su primorani na rizik da imovina od nekoliko stoina evra stoji u nekakvom „ormariću“ bez ikakve pravne garancije povrata u ispravnom stanju“, navodi Ivana Ćirković.

Kao vrhunac apsurda u digitalnom dobu izdvaja se predviđena procedura za hitne situacije, gde se od nastavnika zahteva potpisivanje papira kako bi dete moglo da obavi jedan telefonski poziv.

„To je vrhunac apsurda, u hitnim situacijama bukvalno sekunde odlučuju. Tražiti od nastavnika da potpisuje papir kako bi dete pozvalo roditelja je opasno igranje sa vremenom i ugrožavanje bezbednosti. Živimo u digitalnom dobu, a ovaj zakon nas vraća na pisanje molbi olovkom za osnovne ljudske potrebe“.

Poziv na dijalog

Umesto represije i zabrana, Ivana Ćirković poručuje da je rešenje u modernizaciji sistema i suštinskoj podršci deci, a ne u pukom oduzimanju tehnologije.

„Ne lečite neuspeh obrazovnog sistema zabranom tehnologije. Obezbedite deci sigurnost, modernu nastavu prilagođenu današnjoj deci i onome što se traži na tržištu rada, kao i adekvatnu psihološku podršku, a telefon će tada sam postati sporedna stvar na času“, jasna je Ivana.

Tribina koju organizuje Zaštitnik građana održava se 26. marta u Dečjem kulturnom centru Beograd (od 14 do 16 časova). Ovo je prilika da roditelji, nastavnici i struka zajednički ukažu na sve logičke i bezbednosne „rupe“ ovog predloga.