U našem političkom životu, posebno kod funkcionera, nikad ne bude neki preveliki problem u onome šta si rekao. Problem je kome si napravio problem. Ministarka Snežana Paunović to demonstrira gotovo školski.
Njena izjava da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, „etnički očistila Kosovo“, je izazvala osude iz Srbije, regiona i Evropske unije. Usledili su zahtevi za smenu, reagovala je Evropska komisija, komesarka Marta Kos je ocenila da je takva izjava neprihvatljiva za zemlju kandidata za članstvo u EU, a čak se i predsednik Aleksandar Vučić ogradio poručivši da to nije politika Srbije.
E, onda sledi izvinjavanje.
Ne Albancima, koje je dotična ministarka uvredila. Ne građanima Srbije, zbog jezika koji ne priliči članu Vlade. Nije rekla ni da joj je žao što je upotrebila termin koji u Evropi nosi jedno od najtežih mogućih značenja. Ne.
Izvinila se Aleksandru Vučiću, premijeru Đuri Macutu i Vladi Srbije, zato što su, kako je rekla, bili „prozivani ni krivi ni dužni“.
To je cela filozofija današnje politike. Ako uvrediš milion ljudi, možda ćeš preživeti. Samo nemoj da napraviš neki belaj predsedniku. Da mora da se ograđuje javno i kaže kako to nije njegova politika.
Ivica Dačić je, očekivano, stao u zaštitu svoje najbliže saradnice i napao kritičare, dok je ostatak vlasti pokušavao da objasni kako je sedam sekundi intervjua izvučeno iz konteksta.
I taman kada se činilo da će se priča završiti na još jednoj medijskoj oluji od tri dana, sledi nastavak, jer novinari, oni „van kontrole“ ili možda baš „oni drugi“, počinju da kopaju. Ili da dobijaju zadatak, kako ko.
I odjednom saznajemo da je Snežana Paunović godinama primala platu kao vršilac dužnosti direktorke Apotekarske ustanove Peć, iako je ta ustanova zvanično ugašena još 2021. godine. Još bolje, upravo je Paunović potpisala zahtev za njeno brisanje iz registra, ali je nastavila da prima direktorsku platu sve do odlaska u Vladu Srbije. U međuvremenu je bila i narodna poslanica, potpredsednica Skupštine i visoka funkcionerka SPS-a. Zatim se otvara i pitanje putnih troškova koje je naplaćivala kao funkcioner iz Peći, iako političku karijeru godinama gradi iz Beograda.
Da nije bilo ove nesrećne izjave, da li bismo za sve ovo ikada saznali? Verovatno ne. Takve stvari retko otkrivaju institucije. Otkrivaju ih interesi, svađe, politički sukobi, mediji, slučajnosti, a bogme i državni moćnici, ako im to trenutno, zbog nečega, odgovara. Slučaju Paunović je možda neka poruka koalicionih partnera SPS-u pred izbore?
Agencija za sprečavanje korupcije postoji. Postoje i revizori i tužilaštva. Ali izgleda da rade samo na skandal ili narudžbu. Tek tad ugledaju papire koje je trebalo da vide odavno.
Ministarka Paunović je zato bila bezbedna u sistemu u kojem je lojalnost važnija od odgovornosti. U kojem se funkcije ne gube zbog izjava, nego zbog neposlušnosti. U kojem se ne pita da li si pogrešio, nego da li si ostao veran.
Bilo tako i do sada.
Bratislav Gašić je preživeo seksističku izjavu novinarki, pa se posle političkog „hlađenja“ vratio na još važnije funkcije. Zoran Babić se formalno povukao posle saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca, ali nikada nije postao simbol političke odgovornosti. Umesto toga, postao je simbol koliko je teško u Srbiji doći do pune istine kada su u pitanju ljudi iz vrha vlasti.
Spisak je mnogo duži od ova dva imena. I svaki put obrazac isti. Mala medijska bura. Velika odbrana partijskih kolega. Nekoliko dana televizijskih rasprava. Pa tišina.
Izbori su pred vratima. Gotovo je izvesno da Snežana Paunović neće biti smenjena pre formiranja nove vlade. A ako SNS ponovo bude sastavljao izvršnu vlast zajedno sa SPS-om, ne bi bilo veliko iznenađenje da je jednog dana ponovo gledamo na nekoj važnoj funkciji. Možda čak i na još boljoj.
Kod nas politička biografija nije CV, samo test lojalnosti.
Nije najvažnije da budeš vredan i smeran.
Mnogo je važnije da budeš veran.
Još uvek nema komentara.