Na današnji dan rođen Gete: „Vertera“ je napisao za četiri nedelje, a „Fausta“ stvarao gotovo ceo život
Na današnji dan, 28. avgusta 1749. godine, rođen je Johan Volfgang Gete, pisac čije se ime najčešće vezuje za „Fausta“ i „Jade mladog Vertera“. Bio je i pravnik, državni službenik, upravnik pozorišta i prirodnjak, a rođendane je koristio da preispita šta je uradio i odredi sebi sledeći cilj.
Velike rođendanske proslave nije voleo. Sa godinama ih je sve češće provodio u miru, sabirajući ono što je nazivao „sumom svog postojanja“. Na 59. rođendan odlučio je da započne autobiografiju „Iz mog života: Poezija i istina“, a u poznim godinama najveća briga mu je bila da privede kraju „Fausta“.
Gete je rođen u imućnoj porodici u Frankfurtu na Majni. Nije išao u običnu školu, već je sa sestrom Kornelijom imao privatne učitelje. Učio je latinski, grčki i istoriju, ali i crtanje i muziku.
Sa 16 godina otišao je u Lajpcig da studira pravo, što je bila želja njegovog oca. Književnost ga je, ipak, zanimala više od zakona. Po završetku studija otvorio je advokatsku kancelariju u Frankfurtu, ali se ni tom poslu nije naročito posvetio.
Evropsku slavu stekao je 1774. godine romanom „Jadi mladog Vertera“, napisanim za samo četiri nedelje. Gete je tada imao 25 godina. Priča o mladiću koji se zaljubljuje u verenicu drugog čoveka čitala se širom kontinenta, a Verter je postao jedan od najprepoznatljivijih književnih junaka svog vremena.
Već naredne godine Gete se preselio u Vajmar, na poziv mladog vojvode Karla Avgusta. Na dvoru nije bio samo pisac kojem je obezbeđen miran život. Radio je u državnoj službi, obavljao ministarske poslove i vodio Dvorsko pozorište. Obaveze su mu ostavljale sve manje vremena za pisanje.
Posle desetak godina takvog života zapao je u krizu i otišao u Italiju. Putovao je pod imenom Johan Filip Meler kako bi izbegao pažnju koju je njegovo pravo ime već privlačilo. Boravak u Italiji kasnije je opisivao kao sopstvenu renesansu.
Gete se nije držao samo književnosti. Bavio se botanikom, anatomijom, geologijom i proučavanjem boja. Još kao student posećivao je predavanja iz hemije i botanike, a kasnije je objavljivao i naučne radove. Za njega umetnost i proučavanje prirode nisu pripadali odvojenim svetovima.
„Faust“ kao posao dug šest decenija
Prve verzije „Fausta“ Gete je počeo da piše još oko 1770. godine. Prvi deo tragedije objavljen je 1808, a drugi tek posle njegove smrti, 1832. godine. Između prvih beležaka i završetka dela prošlo je oko šest decenija.
Rad na „Faustu“ prekidao je i ponovo mu se vraćao. Smrt prijatelja Fridriha Šilera 1805. teško ga je pogodila. Gete je tada napisao da je izgubio „polovinu svog postojanja“, a ubrzo se ponovo ozbiljnije posvetio tragediji koju je nosio još iz mladosti.
U prvom delu „Fausta“ nalazi se priča o čoveku nezadovoljnom granicama sopstvenog znanja, koji sklapa ugovor sa Mefistom. U drugom delu Gete je tu priču proširio na politiku, istoriju, ekonomiju i odnos čoveka prema svetu koji pokušava da promeni. Upravo zato se „Faust“ ne čita samo kao drama o prodaji duše đavolu.
Geteova veza sa „Hasanaginicom“ i Vukom Karadžićem
U godinama u kojima je objavio „Vertera“, Gete se susreo i sa „Hasanaginicom“. Italijanski putopisac Alberto Fortis objavio je baladu 1774. u knjizi „Put po Dalmaciji“, uz prevod na italijanski. Gete je naredne godine napravio prepev oslanjajući se na nemački prevod Fortisove knjige.
Njegova verzija „Hasanaginice“ objavljena je 1778. u zbirci Johana Gotfrida Herdera. Njegov prepev doprineo je tome da evropski čitaoci obrate pažnju na južnoslovensku narodnu poeziju.
To interesovanje nije ostalo samo epizoda iz njegove mladosti. Vuk Karadžić posetio ga je u Vajmaru 1823. godine, sa preporukom Jakoba Grima. Gete je već čitao Vukove zbirke, a dve godine kasnije objavio je esej „Srpske pesme“.
Posebno su mu se dopadale ljubavne i takozvane ženske narodne pesme. Smatrao je da su osećanja u njima iskrena i da toj poeziji pripada mesto među delima svetske književnosti.
Gete je poslednji rođendan dočekao 28. avgusta 1831. godine. Umro je 22. marta naredne godine u Vajmaru, u 83. godini. Drugi deo „Fausta“, na kojem je radio do pred kraj života, objavljen je nakon njegove smrti.
Još uvek nema komentara.