Olimpijsko zlato za još jednog našeg mladog matematičara

Vuk Nikolov, učenik III razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju i apsolutno prvo mesto na međunarodnoj Olimpijadi USA u Majamiju, koja je održana od 5–9. februara. U konkurenciji najtalentovanijih mladih matematičara iz desetina zemalja, Vuk je trijumfovao i postao je apsolutni pobednik u svojoj kategoriji. 

U intervjuu za Naš portal otkriva kako je doživeo trenutak proglašenja, šta ga pokreće kad zadatak izgleda nerešiv, ali i zašto veruje da matematiku deci treba da predstavimo na zanimljiv način, jer „sve se može kad se hoće“.

“Stvarno je bio neverovatan osećaj. Sedeći tamo i očekujući proglašenje pobednika nisam uopšte razmatrao opciju da bih to mogao da budem ja”.

Mnogi mladi talenti u matematici počinju sa takmičenjima još u osnovnoj školi, pa tako i Vuk.

“Moja baka je bila jedna od najzaslužnijih za taj početak. Ona je bila profesorka matematike i ona mi je prenela tu neku ljubav na samom početku. Naravno i moji roditelji koji su mi pomagali da vežbam i napredujem kao i cela familija koja me je podržavala na ovom putu”.

Najveći izazov na ovom takmičenju bio mu je da nauči jezik, odnosno matematičke termine, koji su bili uslov da se pojavi uopšte.

“Ovo takmičenje je samo po sebi bilo specifično pošto je bilo na engleskom jeziku i zbog toga mi je priprema za njega bila pretežno to. Da naučim najvažnije termine iz matematike na engleskom jeziku pošto se mnogo toga ne uči u osnovnim i srednjim školama”.

Objašnjava šta je to što ga pokreće kada se suoči sa izuzetno teškim zadatkom, koji mu izgleda nerešivo.

“Jednostavno imam neki osećaj da moram da ga uradim makar to zahtevalo i više dana razmišljanja i zbog toga se fokusiram i pokušavam ponovo i ponovo”.

U Majamiju se našao među vršnjacima iz desetina zemalja, nekim od najtalentovanijih mladih ljudi na svetu. Vuk tvrdi da su svi takmičari bili jednako posvećeni, ali da svako ima svoj način rada.

„Svakako da su bili spremni, to sam primetio kad su vežbali i za doručkom i večerom. Sem jezičke razlike smatram da ne postoji mnogo toga različitog. Upoznali smo se, baš su prijatni, svako je imao neki drugačiji pristup spremanju i vežbali su po više meseci“.

Mnogi roditelji i nastavnici se pitaju kako da podrže decu u takmičarskim naukama, bez da ih preopterete. Porodica je od početka uz njega, kao i škola, koja nesebično prati njegov rad i razvoj.

„Podrška je stvarno ogromna. Moja porodica je od početka bila tu za mene i to izuzetno cenim. Podržali su me u svakom mom koraku od početka školovanja. Matematička gimnazija mi takođe pruža ogromnu podršku. Od kada sam došao tamo u 7. razredu radimo na stvarno neverovatnom nivou i zbog mojih profesora mogao sam da se spremim za ovo takmičenje, pre svega. Najkorisnije su od porodice svakako bile reči podrške kao i finansijska pomoć kada je trebalo, a od mojih profesora i škole definitivno ovo znanje koje sam stekao za ovih 5 godina u školi“.

Ovakav uspeh donosi i neke druge stvari, kao na primer, da se javljamo i mi novinari, ali njemu to ne smeta, naprotiv.

“Stvarno sam počastvovan pre svega. Najviše na to što sam mogao ponosno da držim srpsku zastavu ispred ogromnog broja ljudi širom sveta. Nadam se da će ovo podstaći još mnogo dece širom Srbije da izađu i takmiče se, ne samo iz matematike već generalno”.

Za učenike koji tek počinju i osećaju strah od neuspeha ili nemaju dovoljno samopouzdanja, ima samo reči podrške.

“Rekao bih im da nikad ne potcenjuju sebe. Sve se može kad se hoće. Da bi postigao nešto moraš da padneš mnogo puta pre toga i zato je jako važno da se ne demorališu ako nešto loše urade jer to je samo put kojim se stiže do boljih rezultata”.

Matematika nam, neretko, deluje kao usamljena disciplina, ali zapravo podrška je vrlo važna. Vuk ističe da je ključna stvar da se matematika ne predstavlja đacima kao “bauk”.

“Smatram da je najvažnija stvar, pogotovo u osnovnim školama, da se matematika objašnjava na zanimljiv način. Besomučno učenje formula i teorema napamet ničemu ne vodi i smatram da, ako se još dok su mlađa deca prikaže čar matematike imaćemo i mnogo više učesnika na ovakvim takmičenjima”.

Nema megalomanske planove, jednostavno, smatra da stvari treba da idu svojim tokom.

“Svašta se može desiti za 10 godina. Pre svega najvažnije mi je da završim srednju školu i upišem dobar fakultet a za posle ćemo videti”.

Čak i deca koja vole nauku, često nisu sigurna da li je vredno ulagati u nešto, što većini deluje apstraktno. Vuk ima poručuje da se ne predaju i da veruju u sebe. Sav taj rad se na kraju isplati i zato je važno da nastave i da ne odustaju, ističe Vuk.

Vukov trijumf je dokaz da upornost, podrška i ljubav prema matematici mogu da odvedu srpske talente na sam svetski vrh.