Za deset dana izlazimo na još jedne lokalne izbore. Ili, preciznije, izlaze oni koji su još ostali.
Lučani, Majdanpek, Kula, Bajina Bašta, Smederevska Palanka, Bor, Knjaževac, Aranđelovac, Kladovo i Sevojno, deset mesta, ista priča. Kampanja standardna, asfalt, obećanja, predsednik koji lično rešava sve od kanalizacije do sudbine sveta. I jedna sitnica koja se uporno gura pod tepih, birača je sve manje.
U Lučanima je 2022. glasalo oko 72 odsto birača, rekord. Danas ih je skoro 800 manje. U Sevojnu izlaznost oko 70 odsto, a sada stotinak birača manje nego tada.
Kladovo je tada jedva dobacilo do 52 odsto izlaznosti, oko 11.000 ljudi od 21.000. Danas ih ima čak malo više, 21.090.
Bajina Bašta 68 odsto izlaznosti, sada 21.462 birača, manje nego ranije. Kula 65 odsto, glasalo 22.391, danas pravo glasa ima 33.283, opet manje nego pre.
A onda Bor. Grad koji je izgubio više od 2.000 birača. Sa 40.621 na 38.511. Izlaznost oko 61 odsto.
Knjaževac sa 23.638 na 22.256 birača. Skoro 63 odsto izlaznosti. Smederevska Palanka i dalje najviše birača, 38.949, ali skoro hiljadu manje nego pre četiri godine. Izlaznost oko 59 odsto. Majdanpek oko 60 odsto izlaznosti, sada 15.417 birača. Aranđelovac jedini „stabilan“, pravo glasa ima 36841. Deset opština, hiljade ljudi manje.
Ali kampanja ide dalje. Predsednik obilazi teren, obećava fabrike, puteve, bolnice, budućnost. U svakom mestu ista scenografija: kamere, aplauz, ljudi u prvom redu koji klimaju glavom. Iza njih prazne kuće, zatvorene škole, prodati stanovi, autobusi u jednom pravcu.
I onda, u toj tišini odlazaka, pojavljuju se autobusi u suprotnom smeru.
Dok se jedni iseljavaju, drugi se po potrebi doseljavaju na jedan dan. Birači koji se „prijave“, pa nestanu. Ljudi koji glasaju tamo gde ne žive. Kolone automobila sa registarskim tablicama iz drugih gradova. Sve to građani godinama prijavljuju, opozicija upozorava, posmatrači beleže.
U razgovoru za Naš portal, Boris Jovanović sa liste „Ujedinjeni za Bajinu Baštu“ tvrdi:
„Imate oko 23.000 stanovnika, a više od 21.000 birača. To znači da je jedva deset odsto maloletnih, što je praktično nemoguće. Postoji 28 ulica sa brojem nula i na njima više stotina birača, iako takve adrese zvanično ne postoje“.
Jovanović kaže da se ljudi prijavljuju i na objekte poput trafo-stanica ili sala za proslave, kao i na privatne adrese gde se vodi po više desetina prijavljenih. Prema njegovim tvrdnjama, deo tih ljudi nije ni upoznat sa prijavom, već se organizovano dovodi na glasanje.
Zvanično, toga nema. Ne postoje „uvozni birači“, ne postoje spiskovi koji se pune po potrebi, ne postoje ljudi koji menjaju adresu kao čarape pred izbore. Postoji samo „visoka izlaznost“ i „volja naroda“.
A narod, po svemu sudeći, putuje. Mesta gube hiljade stanovnika, a izborni dan i dalje izgleda kao praznik demokratije sa punim biralištima.
Pristali smo na iluziju. Na državu u kojoj je važnije da ima ko da glasa nego ko da živi. Zato ovi izbori nisu samo lokalni. Oni su slika zemlje u kojoj vlast ostaje stabilna, a stanovništvo nestabilno, u smislu da nestaje. Kad zatreba, uvek može da se doda još poneki birač. Privremeno.
Najtačniji rezultat ovih izbora neće biti procenti, već razlika između onih koji su otišli i onih koji su tog dana „došli“.
Još uvek nema komentara.