Suđenje u slučaju „Generalštab“: Selaković izjavio da nije kriv, neće se pozvati na imunitet
Suđenju u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još troje optuženih, počelo je u sredu ujutro u Specijalnom sudu u Beogradu.
Selaković se na početku suđenja izjasnio da nije kriv po optužnici koja ga tereti za zloupotrebu službenog položaja. Naime, on je optužen da je uticao kao ministar na to da se ukine zaštita kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba.
Na optuženičkoj klupi, pored Selakovića, nalaze se i v.d. sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača, v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i v.d. direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandar Ivanović. Postupak se vodi po optužnom predlogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
Suđenje je otvorio predsednik veća Stojan Petrović. Predstavljena je odbrana, kao i javni tužilac Vojislav Isailović.
U odbrani ministra Selakovića, Slavice Jelače, Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića su isti advokati, s tim da je Selakovića u izveštaju koji je on podneo prvobitno branilo šest advokata, ali je danas bilo prisutno njih četiri.
Predsednik veća je upitao Selakovića da li bi želeo da iskoristi imunitet narodnog poslanika, na šta se Selaković izjasnio da ne želi, a onda je predsednik veća rekao da zakon propisuje da nalaže da i Vlada Srbije takođe ima pravo da se izjasni i da Selakoviću uspostavi imunitet.
Onda je javni tužilac izneo optužnicu koja je u tom trenutku, kako su svi u sudnici naveli, bila svima poznata. Istakao je samo glavne okosnice, a suština jeste falsifikovanje službenih isprava, kao i akata sačinjenih od Jelače i Gorana Vasića, kao i Aleksandra Ivanovića, za kog optužnica kaže da je pomogao u falsifikovanju službenih isprava.
Važno je napomenuti da se Jelača na predlogu koji je sačinjen, a koji znači da se sa zgrade Generalštaba skida oznaka kulturnog dobra, potpisala kao jedina koja je sačinila ovaj predlog, iako tužioci tvrde da će kroz proces suđenja ustanoviti da takav akt nije moguće da sastavi jedan čovek.
Nikola Selaković je po čitanju optužnice izašao pred sudiju na govornicu. Na upit sudije da li je razumeo optužnicu, Selaković je izgovario: „Poštovane sudije, jezički i gramatički sam razumeo, ali sadržaj mi nije jasan. Nije mi jasno šta sam uradio. Ja sam pravnik, ali ne razumem“.
Svi ostali okrivljeni su se takođe izjasnili da jezički i gramatički razumeju – ali da se izjašnjavaju kao da nisu krivi.
Možda najvažnije je da je ovaj predlog o skidanju oznake kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba zaveden u zavodu pod istim brojem kao i predmet za rešavanje stambenog pitanja. U prevodu, dokument ovog predloga o skidanju oznake kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba kao papir ne postoji pod tim rednim brojem pod kojim je zaveden.
Javni tužilac je rekao da je konkretno u ovom slučaju predloga, on morao biti zaveden pod brojem 9, što nije učinjeno.
Đukanović: Jedina šteta – uništen unosan posao sa SAD
Vladimir Đukanović, jedan od advokata ministra kulture Nikole Selakovića, rekao je novinarima nakon pripremnog ročišta da je odbrana „u potpunosti osporila optužni predlog“.
View this post on Instagram
„Bez obzira što je ovde neko spremio političke performanse i pokušao da nam napravi da bude proces kao kada je OZNA 1946. spremala suđenja, da dovodi ovde publiku da nas gađa, vređa i tako dalje. Mislim da je zaista po prvi put se čulo nešto od odbrane i da je to bilo zaista veoma, veoma kvalitetno, da je u potpunosti osporilo optužni predlog koji inače u istoriji pravosuđa, mislim, nešto besmislenije nije napisano“, kazao je Đukanović.
On je rekao da je „jedina šteta napravljena Srbiji“, zato što je, kako je rekao, „jedan unosan posao koji je mogao da bude za ovu državu nešto što je moglo da popravi naš odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama tako uništen“.
Palibrk se pozvao na „leks specijalis“
Advokat Palibrk je u odbrani naglasio da Selaković, Jelača i Vasić tokom ovog suđenja neće se ni na jedno pitanje odgovoriti tužiocu jer smatraju da slučaja nema. Slučaja nema jer se pozvao automatski na zakon „lex specialis“ i da samim postojanjem tog zakona, i ako sud to uvaži, ovog slučaja uopšte i nema jer nije navedena u optužnici, nije navedena ni jedna konkretna radnja koja bi mogla da potkrepi optužbe za zloupotrebu službenog položaja kao i za falsifikovanje dokumenata.
Palibrk se osvrnuo i na postupanje tužilaca za organizovani kriminal i naglasio da je, kako je rekao, njihovo postupanje odavno prešlo sve kodekse, norme i crvene linije.
Predlog optužnice nazvao je buljukom hartije koja može da se potpali i da je sačinjena tako da se od šume ne vidi drvo. Rekao je da se ceo akt zasniva samo na iskazima svedoka koji i te kako imaju putera na glavi i naglasio da će uživati u ovom procesu.
Onda je rekao da „što se tiče zloupotrebe službenog položaja, ne postoji slučaj“.
Opet se osvrnuvši na „lex specialis“ i članove 9 i 10, dodao je da poštujući taj zakon, šta god da u optužnici piše, okrivljeni nisu radili ništa mimo procedura. Palibrk je onda dao predlog sudu shodno članu 503 i predložio da sud odbije optužni predlog jer nema krivičnog dela.
Nakon Palibrka obratili su se i Vladimir Đukanović koji je na odbranu samo dodao, uz to što se sa njom u potpunosti složio, da „ovako nešto nije viđeno, da se dovodi publika da vređa“.
Zamolio je sud da sledeći put, iako to nije u njihovoj nadležnosti, se nekako potrude da svi oni na sledećem ročištu nesmetano uđu u sudnicu, naglasivši da je ovo pritisak koji se vrši kako na njih, tako i na tužilaštvo i još jednom istakao značaj zakona „lex specialis“.
Potom se obratio i advokat Sahilović i rekao da je država pretrpela štetu u milionskim vrednostima i naglasio da je jedini gubitak u ovom slučaju pretrpela država kao i građani Srbije, među kojima spadaju i Selaković kao i drugi optuženi.
Potom se obratio i advokat Aleksandra Ivanovića, Ljubiša Vučetić. Prvo se složio sa odbranom u potpunosti, naglasivši isto što su njegove kolege pre njega pomenule, a tiče se „leks specijalisa“. On je rekao da sud mora da oceni taj zakon, pa tek nakon toga da nastavi proces.
Naglasio je da u optužnom predlogu nemaju ono što je osnovno i ključno, a to su uzrok i posledica. Nema naglašenih radnji kojima bi okrivljeni mogli biti proglašeni krivi, a nema ni posledica koje su istaknute, dodao je.
Pa je upitao da li ima krivičnog dela ako nema štete i koristi.
Tužilac se na kraju samo kratko obratio i naglasio da nije napravio nikakav lapsus kada je rekao da je Generalštab zgrada, a ne ruševina.
Nakon saslušanja i odbrane i tužilaca pretres je zaključen i zakazan naredni za 14. april.
Još uvek nema komentara.