Evropol: Pljačke muzeja postaju nasilnije, počinioci nose maljeve, čekiće, čak i eksploziv
Pljačke muzeja širom Evrope postaju sve agresivnije, sa ciljanim napadima i uključivanjem aktera iz drugih kriminalnih mreža, navodi Evropol u danas objavljenom izveštaju.
U izveštaju se ukazuje na zabrinjavajući rast nasilnih taktika i upotrebu sile u pljačkama, uz sve veći fokus na plemenite metale, drago kamenje i kulturne artefakte velike vrednosti.
„Krađe u muzejima su se generalno smatrale nenasilnim oblikom kriminala, gde su se počinioci oslanjali na obmanu i diskretno izvršenje, dok nove istrage u zemljama EU ukazuju na promenu i u metodama i u ciljevima“, navodi se u izveštaju „Promena taktike, promena ciljeva: Evoluirajuća priroda pljački muzeja“.
Počinioci koriste alate kao što su maljevi i sekire da bi upali u prostorije, a u nekim slučajevima upotrebljeni su i eksplozivi, kao na primer u pljački muzeja Drents u holandskom gradu Asen u u januaru 2025.
Pljačkaši nekad koriste i vatreno oružje da bi zastrašili obezbeđenje i posetioce, a bilo je i direktnih fizičkih napada na zaposlene, vezivanja i upotrebe sile.
Kao primer se navodi i pljačka pariskog muzeja Luvr u oktobru 2025, kada su lopovi pretili čuvarima i posetiocima, razbili prozor i vitrine i ukrali nakit čija se vrednost procenjuje na 88 miliona evra.
Na meti – skupi predmeti
Pored promene taktike, lopovi se sve više fokusiraju na predmete velike vrednosti, poput plemenitih metala, dragog kamenja i kulturno značajnih artefakta, vođeni velikom potražnjom na tržištu i lakom ilegalnom preprodajom.
„Plemeniti metali, poput zlata i srebra, i nakit sa dragim kamenjem verovatno su postali omiljene mete zbog svoje rastuće vrednosti“, navodi Evropol, dodajući da se plemeniti metali lako mogu istopiti, a drago kamenje ukloniti iz nakita što olakšava njihovu ilegalnu prodaju.
Ove vrste predmeta su privlačne kriminalnim mrežama zbog svoje vidljivosti, pristupačnosti i percepcije da su mere bezbednosti u muzejima slabije nego u prodavnicama nakita.
U izveštaju se ukazuje na rast učešća novih kriminalnih aktera, uključujući ad hok grupe regrutovane putem društvenih mreža, koji odstupaju od tradicionalnih, nenasilnih trgovaca kulturnim dobrima.
Neki počinioci dolaze iz drugih kriminalnih oblasti, zbog manjeg rizika i visokog profita pljački muzeja, ukazuje se u izveštaju.
Još uvek nema komentara.