Od probijenog trezora do Renoara pod miškom – najveći lopovski poduhvati Jugoslavije
Bilo je to vreme bez kamera na svakom ćošku, GPS-a, mobilnih telefona i elektronskog praćenja novca, lopova, međutim, nije nedostajalo.
Tokom 20. veka na prostoru Jugoslavije pljačkane su banke, trezori, muzeji, pošte i preduzeća. Neke pljačke bile su pažljivo pripremane mesecima, druge neverovatno jednostavne, a pojedini slučajevi toliko drski da su godinama prepričavani kao filmske priče.
I dok su kasnije kriminalci sa ovih prostora, poput „Pink Pantera“, postali poznati širom sveta, domaća kriminalna istorija imala je svoje spektakularne prethodnike.
Rupa u podu i 150 miliona dinara
Jedna od najvećih pljački tadašnje Jugoslavije dogodila se u avgustu 1970. u Kavadarcima, u današnjoj Severnoj Makedoniji.
Meta je bio trezor tadašnje Službe društvenog knjigovodstva. Lopovi nisu krenuli na glavna vrata, već su pronašli mnogo diskretniji put.
Kroz ulaz između stambene zgrade i banke spustili su se u podrum, došli praktično ispod trezora, razbili dvoja vrata i napravili otvor u betonskom podu. Kroz njega su se provukli u prostoriju sa novcem.
Iz trezora je nestalo 150 miliona tadašnjih starih dinara. Metalni novac lopovi nisu dirali, ali su, zajedno sa vrećama novca, odneli i knjigu evidencije. Posebno neverovatno iz današnje perspektive zvuči podatak da objekat nije imao noćnog čuvara.
Bio je to gotovo školski primer pljačke iz vremena kada se trezor čuvao debelim zidovima, ali još nije postojao tehnološki nadzor kakav danas podrazumevamo.
Beograd 1996: Renoar isečen iz rama
Jedna od najspektakularnijih krađa umetničkog dela u Srbiji dogodila se 14. marta 1996. godine, usred Narodnog muzeja u Beogradu.
Meta nije bio novac nego Renoarova „Kupačica“, delo koje je knez Pavle kupio i 1935. poklonio Narodnom muzeju.
Slika vredna milione izvađena je na krajnje brutalan način. Platno je skalpelom isečeno iz rama, smotano i izneto iz muzeja. Time je delo i ozbiljno oštećeno.
Ipak, lopovi nisu dugo uživali u svom poduhvatu. Beogradska policija pronašla je „Kupačicu“ samo četiri dana kasnije, a počinioci su uhapšeni. Posle restauracije Renoar je vraćen muzeju.
Pljačka je ostala upamćena ne toliko zbog vremena koje je lopovima bilo potrebno da odnesu sliku, koliko zbog činjenice da je umetničko delo svetskog značaja praktično moglo da bude isečeno iz rama i izneto iz najvažnije muzejske ustanove u zemlji.
Devedesete su pljačke postale posao
Raspad Jugoslavije, ratovi, sankcije, hiperinflacija i eksplozija organizovanog kriminala promenili su i karakter pljački.
Više nije bilo neophodno mesecima kopati do trezora. Devedesete su donele automatsko oružje, ukradena vozila, lažne uniforme, dobro organizovane grupe i kriminalce koji su sve lakše prelazili državne granice.
U Srbiji je upravo u tom periodu nastajala kriminalna scena iz koje će kasnije izaći ljudi povezivani sa spektakularnim pljačkama širom Evrope.
Ali najveća „pljačka“ devedesetih možda se nije dogodila uz pištolj i fantomku.
Jezda, Dafina i milioni koji su nestali
Ako se pojam pljačke shvati šire od klasičnog razbojništva, teško je zaobići piramidalne banke devedesetih.
Jugoskandik Jezdimira Vasiljevića i Dafiment banka Dafine Milanović nudili su građanima astronomske kamate. U vreme hiperinflacije i opšteg ekonomskog sloma ljudi su prodavali automobile, kuće i porodičnu imovinu i novac nosili u banke verujući da će ga brzo umnožiti.
Kada se sistem 1993. urušio, hiljade porodica ostale su bez ušteđevine.
Samo je Dafiment banka imala više od 163.000 štediša, dok je njen dug prema građanima procenjen na oko 450 miliona nemačkih maraka. Komisija Narodne banke Jugoslavije kasnije nije uspela da utvrdi gde je završilo više od 315 miliona maraka.
Nije to bila filmska pljačka sa automobilom koji čeka ispred banke. Nije bilo maske, probijenog zida ni sefa otvorenog eksplozivom. Ljudi su sami donosili novac.
Upravo zato je posledica bila neuporedivo veća od plena većine klasičnih razbojnika.
Novi vek počeo je rekordom
A onda je, tek što se 20. vek završio, stigla pljačka koja je pokazala u kom pravcu ide kriminal novog vremena.
U novembru 2000. maskirani napadači presreli su kod Bubanj potoka kombi Jubanke i odneli oko četiri miliona nemačkih maraka i 67.000 švajcarskih franaka. Slučaj nije rasvetljen.
Dve godine kasnije dogodila se verovatno najpoznatija pljačka novca u novijoj istoriji Srbije.
Vozač Delta banke Milan Koprivica jednostavno se 6. marta 2002. odvezao automobilom u kojem je ostalo 5,6 miliona evra. Novac je iz Šapca dopremljen u centralu banke u zgradi Geneksa na Novom Beogradu, uz policijsku pratnju. Dok je deo novca unošen u trezor, Koprivica je nestao sa ostatkom.
Uhapšen je ubrzo, a milioni su pronađeni, deo čak u džaku sakrivenom ispod jabuke.
Ta pljačka formalno više ne pripada 20. veku, ali predstavlja logičan epilog jedne kriminalne epohe.
Od rupe u podu do miliona u automobilu
Najveće pljačke sa ovih prostora zato nisu samo priče o novcu. One prilično precizno opisuju vreme u kojem su se dogodile.
Sedamdesetih se do miliona dolazilo kroz rupu probijenu u betonu. Devedesetih je Renoar mogao da bude isečen iz rama Narodnog muzeja, dok su istovremeno stotine hiljada ljudi ostajale bez ušteđevine u finansijskom sistemu koji je obećavao nemoguće.
A početkom novog veka pokazalo se da za rekordnu pljačku ponekad nije potreban ni tunel, ni dinamit, ni velika kriminalna organizacija.
Ponekad je bilo dovoljno da čoveku ostavite 5,6 miliona evra i ključeve automobila.
Još uvek nema komentara.