„Nikada u istoriji Srbije“: Krvavi potpis policije na leđima valjevske dece

Šest meseci nakon što je Valjevo potresla nezapamćena policijska brutalnost nad građanima i studentima, protest na koji su pozvali studenti u blokadi održaće se u subotu, 14. februara, u znak sećanja na događaje koji su obeležili grad i ostavili duboke posledice po lokalnu zajednicu.

Okupljanje je zakazano u 17 časova ispred Valjevske gimnazije, odakle će kolona učesnika proširiti protestne marševe kroz grad, sve do Gradskog trga, MUP-a i Osnovnog suda u Valjevu, sa ciljem da ponovo ukaže na neprocesuiranu represiju i zahteve za pravdom. Studenti će 12. februara krenuti u   „Kolubarski marš“, kako su nazvali šetnju iz Obrenovca do Valjeva. Nakon dolaska studenata iz Obrenovca, na Gradskom trgu obratiće se profesor Jovo Bakić, Aleksandar Srećković Kubura, Željko Hubač i drugi.

Podsetimo, pre šest meseci, 14. avgusta 2025., mirni protesti u Valjevu protiv zloupotreba i problema u lokalnoj zajednici završili su se nezapamćenom policijskom brutalnošću, tokom koje su desetinama građana, među njima i maloletnicima, nanete teške telesne povrede.

Ovaj incident ostao je upamćen kao jedna od najoštrijih intervencija policijskih snaga nad demonstrantima u Srbiji, događaj koji je izazvao šok i burne reakcije u javnosti, ali za koji do danas niko nije odgovarao.

Tamara Aćimović: „Nikada u Istoriji Srbije nije policija tako brutalno prebijala građane i maloletnike“

Na dramatičan način sećanje na te događaje sačuvalo je i dokumentarni film „Presedan“, autorke Tamare Aćimović, koji kroz potresna svedočenja žrtava, izjave advokata i autentične snimke rekonstruše tok nasilja i postavlja pitanje institucionalne odgovornosti za zločin nad demonstrantima. izazvao je snažan odjek javnosti, koja ga opisuje kao potresno svedočanstvo koje ne sme da ostane zaboravljeno. Tamara Aćimović za Naš portal govorila je o Valjevu i događajima tokom noći 14. avgusta 2025.

„Nikada se u istoriji Valjeva, a ni Srbije, nije dogodilo da policija na tako brutalan način prebija svoje građane, mlade ljude i maloletnike, pri čemu većina njih nije ni učestvovala u protestu“, ona dodaje da je „Presedan“ posvećen upravo činjenici da je te noći izvršena neviđena represija sa jasnim ciljem zastrašivanja i gušenja studentskih i građanskih protesta.

Osvrnuvši se na najavljeni protest nakon šest meseci, autorka ističe da nije reč samo o sećanju, već i o jasnoj poruci institucijama

„Valjevski gimnazijalci svakog 14. u mesecu organizuju protest pod sloganom „Valjevo pamti 14.8.2025.“ Cilj skupa je da se pošalje jasna poruka institucijama koje već pola godine ćute pred ovakvim policijskim zločinom, kao i da se zahteva pravda i odgovornost svih policijskih službenika koji su izvršili nezapamćenu brutalnost nad građanima.“

Za Aćimović, pravda za žrtve podrazumeva konkretne korake..

„Pre svega pokretanje krivičnog postupka. 27 žrtava je još u oktobru prošle godine podnelo zajedničku krivičnu prijavu protiv 28 identifikovanih policijskih službenika, među kojima je i načelnik policijske uprave Valjevo, kao i protiv NN službenika, pod sumnjom da su izvršili 27 krivičnih dela zlostavljanja i mučenja u saizvršilaštvu. Prijava već četiri meseca stoji u nadležnom tužilaštvu, koje apsolutno ništa nije preduzelo.“

Autorka naglašava da se nikada ne može navići na nasilje i nepravdu „Nikada se ne možemo navići na policijsku brutalnost. U prirodi normalnog čoveka je da se bori protiv nasilja i u tome ne odustaje dok pravda ne bude zadovoljena. Istina je da smo svedoci vremena u kom je vladajući režim oteo sve institucije i organizovao ih tako da rade samo u svom interesu, ali je sa druge strane otpor studenata i građana koji se bore za pravdu sve jači i ta energija je nezaustavljiva.“

Posebnu težinu filmu daju svedočenja žrtava naglašava Aćimović

„Svedoci i žrtve nisu se plašili da govore o svemu što su preživeli. Naprotiv, želeli su da priče budu zabeležene kako se ovakav zločin nikada ne bi zaboravio i kako se ne bi ponovio nikome drugom. To su hrabri i neustrašivi mladi ljudi, junaci našeg vremena.“

Istakavši i reakcije publike Tamara dodaje  „Film je snažno odjeknuo, reakcije gledalaca su masovne i burne. On je uspeo ne samo da pokaže razmere policijske brutalnosti u Valjevu, nego i da osvetli vreme u kojem živimo. Doneo je ogoljenu istinu jednog strašnog vremena Srbije.“

Uoči protesta, autorka šalje poruku učesnicima:

„Neka ulice Valjeva budu ispunjene podrškom za sve žrtve brutalnog nasilja, ne samo u Valjevu nego i celoj Srbiji. Snaga ljubavi i empatije je jača od mržnje i mraka. Pozivam sve da protest bude miran i dostojanstven, da svi zajedno iskažemo solidarnost i pokažemo da Srbija ne zaboravlja i traži odgovornost.“