Analiza ustavnosti: Da li izjava ministra prosvete o „tržišnom obrazovanju” krši važeće zakone Srbije?
BEOGRAD – Gostujući na Kurir TV, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izneo je stavove koji su direktno uzdrmali temelje obrazovnog sistema Srbije i izazvali talas ogorčenja roditelja. Na konstataciju o nezadovoljstvu upravljanjem u školama, ministar je prosvetu, umesto kao stub društva i osnovno pravo, definisao kao puku komercijalnu razmenu:
„Obrazovanje je usluga koja se prodaje na tržištu. Niste zadovoljni načinom kojim se upravlja školom? Idite u privatnu, šta je problem? Nemate novca? Neka ga zarade, jel ja treba da vam zaradim novac?“
Ova retorika prvog čoveka srpske prosvete u direktnom je sukobu sa Ustavom i sistemskim zakonima države, uvodeći opasan presedan po kojem kvalitet obrazovanja zavisi od imovnog stanja porodice.
View this post on Instagram
Obrazovanje je pravo, a ne roba
Definisanjem prosvete kao „usluge na tržištu“, ministar direktno negira Član 71. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da obrazovanje pravo dostupno svima, uz imperativ da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Još preciznije, ovakav stav se kosi sa Članom 4. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji izričito garantuje svakom licu pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje u javnoj školi.
Obrazovanje u Srbiji, prema Članu 3. krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nije komercijalna usluga, već delatnost od neposrednog javnog interesa. Pretvaranje javnog interesa u „robu“ direktno pobija obavezu države da znanje učini dostupnim svima pod jednakim uslovima.
Zabrana diskriminacije po imovnom stanju
Poruka roditeljima da „zarade novac“ ukoliko žele bolji sistem za svoju decu predstavlja školski primer kršenja Člana 21. Ustava, kojim se izričito zabranjuje svaka diskriminacija, a naročito ona po osnovu imovnog stanja.
Na ovaj član nadovezuje se i Član 19. Zakona o zabrani diskriminacije, koji garantuje svima pravo na obrazovanje pod jednakim uslovima. Ministar je ovom izjavom sugerisao da tržišna moć pojedinca određuje kvalitet prava koje mu država po zakonu duguje, čime se direktno ugrožavaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva.
Odricanje države od odgovornosti
Kada ministar pita roditelje „šta je problem“, on zanemaruje Član 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji obavezuje državu da obezbedi sredstva i uslove za rad škola. Upravljanje prosvetnim sistemom i kvalitet rada ustanova su zakonska obaveza ministarstva, a ne „tržišni rizik“ koji građani treba da rešavaju sopstvenim novcem. Ovakvim stavom podriva se i Član 1. Ustava, koji Republiku Srbiju definiše kao državu zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi.
Kada prvi čovek prosvete javno dobro proglasi za pijacu, on prestaje da bude zaštitnik prava deteta i postaje trgovac privilegijama. Međutim, ovde se ne radi samo o ideološkom stavu, već o suštinskom poznavanju sopstvenih dužnosti. Čovek koji ne poznaje Ustav sopstvene zemlje, koji ignoriše jasne odredbe Zakona o osnovnom obrazovanju i koji se javno odriče obaveza koje mu propisuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja, ne može i ne sme da upravlja resorom od kojeg zavisi budućnost svakog deteta u Srbiji.
Biti ministar prosvete nije samo protokolarna funkcija, već zakonska obaveza čuvanja ustavnih garancija. Neupućenost u sopstvene dužnosti i nepoznavanje prava građana koje resor treba da štiti, direktna su prepreka za obavljanje najodgovornije funkcije u državi. Obrazovanje nije „usluga koja se prodaje“, a Ministarstvo prosvete nije privatna korporacija, to je institucija koja mora da garantuje dostojanstvo i jednakost, ili da prizna da za taj zadatak nema kapacitet.
Zvona, zvona i praporci
27. jan 2026.
Pa ministre, tako i ja mogu da upravljam, bez dana prakse.
Ne sviđa ti se škola, idi u privatnu. Nisi zadovoljan lekarom, idi privatno. Voda ti je zagađena? Pij kupovnu.
Bio jedan koji nije zadovoljan policijom i sudstvom, pa krenuo da koristi privatno.