Kako čitati predizborne ankete i prepoznati kada brojke služe kampanji
Istraživanje Faktor plusa, objavljeno 21. septembra, daje listi okupljenoj oko SNS-a 48,6 odsto, a Studentskoj listi 37,1 odsto. Istraživanje Crte iz juna pokazalo je obrnut odnos: među opredeljenim biračima studenti su imali 44,9, a SNS 35,7 odsto. NSPM je u julu izmerio znatno manju razliku, 39,6 prema 37,5 u korist studenata.
Sve tri ankete govore o istim političkim akterima, ali nisu sprovedene u isto vreme, istom metodom niti na istom uzorku. Pre zaključka ko „stvarno vodi“ treba proveriti ko je istraživanje naručio, koga su anketari pitali, kako je glasilo pitanje i šta su uradili sa neodlučnima.
Predizborna anketa nije rezultat izbora. Ona predstavlja presek raspoloženja u periodu u kojem je sprovedena, obrađen prema pravilima koja bira istraživač. Ako ta pravila nisu dostupna, čitaocu ostaje samo veliki procenat pogodan za naslov i kampanju.
Ko je platio i kako je anketa sprovedena
Uz ozbiljno istraživanje trebalo bi da budu objavljeni naručilac i finansijer, agencija koja ga je sprovela, veličina i način izbora uzorka, period i metoda anketiranja, tačno pitanje, ponuđeni odgovori i način obrade podataka. ESOMAR i WAPOR preporučuju da se ovi podaci provere pre tumačenja rezultata.
Za najnovije istraživanje Faktor plusa objavljeno je da je od 16. do 20. septembra obuhvatilo 986 ispitanika. U tekstovima koji prenose rezultate nisu navedeni naručilac, način izbora ispitanika, metoda anketiranja, formulacija pitanja ni moguća greška. To ne dokazuje da je istraživanje loše, ali znači da javnost ne može da proveri kako se došlo do procenata.
Hiljadu ispitanika može biti dovoljno
Veliki broj učesnika sam po sebi ne čini anketu reprezentativnom. Dobro izabran uzorak od oko hiljadu ljudi može približno da predstavi stavove punoletnog stanovništva Srbije. Desetine hiljada dobrovoljnih glasova na portalu ili društvenoj mreži predstavljaju samo ljude koji su videli poziv i odlučili da učestvuju.
Gde su nestali neodlučni
Naslovi često ne objašnjavaju da li se procenti odnose na sve ispitanike ili samo na opredeljene. Crta je u junu navela da je opredeljeno 70 odsto ispitanika i da među njima Studentska lista ima 44,9, a SNS 35,7 odsto.
Na uzorku od 100 građana to znači da je oko 31 izabrao studente, oko 25 SNS, a ostali neku drugu opciju, nisu odlučili ili ne bi glasali. Procenti iz naslova nastaju tek pošto se račun ograniči na opredeljene. Oba prikaza mogu biti tačna, ali ne odgovaraju na isto pitanje.
Faktor plus navodi i da bi na izbore izašlo 62 odsto građana. Objavljeni stranački procenti sabiraju se do približno 100, ali nije objašnjeno na kojoj su grupi izračunati. Čitalac zato ne zna da li 48,6 odsto predstavlja skoro polovinu svih ispitanika ili skoro polovinu izdvojene grupe birača.
I pitanje može da pomeri rezultat
Formulacija i redosled pitanja utiču na odgovore. NSPM je uz julsko istraživanje objasnio da je podrška Studentskoj listi porasla i zato što je iz upitnika uklonjena mogućnost „protiv sam vlasti, ali ne znam za koga bih glasao“. Deo tih ispitanika zatim je izabrao studente, a deo prešao među neopredeljene.
Pitanje koje sadrži pohvalu ili optužbu može služiti ubeđivanju umesto merenju stava. AAPOR takve „push“ ankete opisuje kao političku kampanju prerušenu u istraživanje.
Kada brojke postaju kampanja
Istraživanje ne mora biti izmišljeno da bi bilo upotrebljeno u političkoj kampanji. Dovoljno je objaviti samo povoljan rezultat, izostaviti neodlučne i metodologiju ili procenu predstaviti kao siguran izborni ishod. Naslov „na ivici apsolutne većine“ zvuči ubedljivije od podatka dobijenog na uzorku čije detalje čitalac ne može da proveri.
Pre deljenja ankete treba postaviti pet pitanja: ko je platio, ko je anketiran, kada i kako je istraživanje sprovedeno, kako je glasilo pitanje i gde su neodlučni. Ako odgovora nema, procente treba čitati kao političku poruku, a ne kao dokaz ko će pobediti 25. oktobra.
Zakon o izboru narodnih poslanika zabranjuje medijima da objavljuju procene rezultata 48 časova pre glasanja i na izborni dan, do zatvaranja biračkih mesta. Posle toga odlučuju glasovi građana, a ne poslednja objavljena anketa.
Još uvek nema komentara.