Pad Viktora Orbana sa vlasti menja sve i u Mađarskoj, ali i kod suseda. Peter Mađar, koji je kampanju gradio na borbi protiv korupcije i „Orbanovog sistema“, najavio je reset odnosa sa EU i manje pragmatičnu politiku prema Rusiji i Balkanu.
Nova mađarska vlada verovatno neće blokirati transakciju NIS-MOL koja je u završnoj fazi i trebalo bi da se realizuje u maju. Ugovorena je na komercijalnoj osnovi, ali je Vikor Orban uložio mnogo ličnog napora da ona uspe. Nova vlada u Budimpešti može da traži veću transparentnost ove transakcije. Pitanje je i kako će ruska strana, sada kada je njen mađarski “igrač ispao iz igre” da se odnosi prema ovoj transakciji. U januaru 2026. MOL je potpisao sporazum sa ruskim Gazprom Neftom o preuzimanju 56,15% udela u NIS-u. Vrednost transakcije se procenjuje do milijardu evra, uz učešće kompanije ADNOC iz UAE kao manjinskog partnera u nekim delovima.
Američki OFAC je produžio rok do 22. maja 2026. zbog sankcija prema ruskim vlasnicima. Ako se završi, MOL bi postao dominantni igrač u srpskoj rafineriji, distribuciji goriva i gospodar domaćih srpskih resursa. Ovo je bio strateški uspeh Viktora Orbana. Srbija dobija stabilnije snabdevanje (posebno nakon američkih sankcija NIS-u 2025), a Mađarska jača energetsku nezavisnost i regionalni uticaj. Sve to sada može da se pretvori u veliku glavobolju za vlast u Srbiji.
Da li će Srbija sada izgubiti podršku Mađarske? Kakva je sudbina energetskih projekata ( naftovoda)?
Privatna ulaganja Orbanovog zeta u Srbiji su nešto otpornija na promene, iako su postignuta uz veliku političku podršku dvojca Orban – Vučić. Orbanov zet Ištvan Tiborz ( suprog Orbanove ćerke Rahel) je osvojio srpsko tržište nekretnina. Pre dve godine je kupio 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu, sa preko 122 hiljade kvadratnih metara prostora. To je bila jedna od najvećih transakcija na tržištu komercijalnih nekretnina u regionu. Tiborzova grupacija se širi regionalno – u Srbiji, Poljskoj, Rumuniji…i, osim nekretnina, uključuje i bankarstvo. Zet je deo Orbanovog kruga koji širi uticaj u regionu, koristeći političćke veze za ekspanziju. Možda će nova mađarska vlada preispitati tokove novca, sumnjive transakcije, a možda će se kombinacije i poslovi Orbanovog kruga preseliti u Srbiju gde može da se posluje bez transparentnosti, sa “prijateljskim” manirima …
Vučić je u martu 2026. javno rekao da „nada se Orbanovoj pobedi“ i da projekti poput naftovoda „neće biti ugroženi“. Sa novom mađarskom vladom, Beograd će morati da se prilagodi – manje „bratske“ politike, više briselskih standarda.
Mađarska će sada verovatno izbegavati da blokira EU kritika prema Srbiji, što bi moglo ojačati pritisak na Vučićev režim.
Pad Orbana ne znači automatski kraj investicija – one su delom institucionalizovane – ali svakako znači novu eru u kojoj će Beograd morati da traži nove saveznike, a ulaganja iz Mađarske da se prilagode evropskim pravilima igre. Budućnost zavisi od toga koliko brzo nova mađarska vlast bude želela da „raščisti“ Orbanovo nasleđe.
Od dolaska Viktora Orbana na vlast 2010. i Aleksandra Vučića u Srbiji 2012. godine, odnosi između Budimpešte i Beograda razvili su se u jednu od najčvršćih političkih i ekonomskih alijansi na Balkanu. Dva lidera, oba sa autoritarnim stilom upravljanja, zajedničkim skepticizmom prema Briselu i pragmatičnim odnosima sa Moskvom i Pekingom, pretvorili su bilateralnu saradnju u strateški partnerstvo koje prevazilazi klasične diplomatske okvire.
Sada, kada je Orban izgubio izbore i vlast u Mađarskoj, pitanje je kako će se odvijati odnosi Srbije i Mađarske, koji su do sada bili “regulisani” dogovorom Orbana i Vučića, privatnim vezama i kombinacijama.
Orban i Vučić su se više puta javno nazivali „braćom“ i „šampionima stabilnosti Balkana“. Zajednički su promovisali projekte koji jačaju energetsku bezbednost, infrastrukturu i trgovinu, često zaobilazeći EU standarde o javnim nabavkama ili transparentnosti. Od 2023. godine trguje se rekordnim količinama gasa preko Srbije ka Mađarskoj (preko 7,5 milijardi kubnih metara 2023), a planira se izgradnja naftovoda Algio–Pančevo (dužine oko 300 km) i udvostručenje kapaciteta za razmenu električne energije. Ovi projekti nisu samo ekonomski – oni su i politički: Orban je koristio Srbiju kao „most“ ka prostoru izvan EU, a Vučić je dobijao saveznika unutar EU koji blokira kritike na račun Beograda.
Orbanov režim je koristio investicije, podršku Vučiću, medijski i kulturni uticaj u Vojvodini… za širenje “meke moći” na Srbiju. To se u teoriji naziva “hibridnim autoritarizmom” – novac lojalnima, a javni interes nije važan. I to je jednačina po kojoj su funkcionisali Orban i Vučić. Do sada.
Još uvek nema komentara.