Šta su „Petrašinovićevi zakoni“: Ispunjavanje preporuka ODIHR-a ili „kozmetičke“ promene
Poslanici danas u Skupštini Srbiji raspravljaju o predlozima izmena i dopuna četiri izborna zakona, takozvanim Petrašinovićevim zakonima. Dok vlast tvrdi da su zakoni rezultat saradnje sa ODIHR, opozicija je uverena da se radi o „kozmetičkim“, a ne suštinskim promenama.
Pred poslanicima su izmene i dopune četiri ključna akta: Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu.
Prema predlagaču izmena zakona Miroslavu Petrašinoviću iz SNS-a, ovi predlozi su direktan rezultat saradnje sa ODIHR-om (Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava) nakon izbora 2023. godine.
Glavne promene uključuju:
Višestruki potpisi podrške: Jedna od najznačajnijih promena je da jedan birač sada može svojim potpisom podržati više izbornih lista, a ne samo jednu kao do sada.
Standardizovana obuka: Uvodi se obavezan, jedinstven tip obuke za sve članove biračkih odbora (i stalni i prošireni sastav), koju bi organizovala Republička izborna komisija (RIK).
Jačanje kapaciteta: Povećanje operativnog kapaciteta organa za sprovođenje izbora na srednjem i nižem nivou (opštinske i gradske komisije).
Kritike opozicije i civilnog sektora
Iako vlast ove zakone predstavlja kao „modernizaciju“, organizacije poput CRTA i opozicioni poslanici iznose ozbiljne zamerke. Oni tvrde da su izmene zakona „kozmetičke“, navode da ovi zakoni ne rešavaju suštinske probleme koje je ODIHR istakao, poput funkcionerske kampanje, pritiska na birače i medijske neravnopravnosti.
Kritike se takođe odnose i na rizik od „fantomskih lista“. Naime, mogućnost da jedan birač potpiše podršku za više lista ocenjena je kao prostor za zloupotrebe, gde bi vlast mogla da pomaže formiranje veštačkih lista radi rasipanja glasova ili dobijanja više mesta u biračkim odborima.
Takođe, ističe se da predlozi ne donose suštinsku reviziju biračkog spiska, što ostaje jedna od najspornijih tačaka izbornog procesa u Srbiji.
Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) rekao je ranije za Naš portal da vlast želi da se pozabavi određenim ODIHR preporukama, ali da te promene ne pogađaju ključne probleme u vezi sa izbornim procesom, koji je u Srbiji problematičan već duže vreme.
„Međutim, ako se bliže pogleda šta je sadržaj ovih promena, apsolutno možemo da kažemo da se ove promene ne odnose i uopšte ne tretiraju ključne probleme u izbornom procesu, a to su pritisci na birače odnosno nekažnjivost, medijska neravnopravnost i zloupotreba javnih resursa i funkcija. Dakle, ovi ključni problemi ostaju potpuno van ovih zakonskih promena“, kazao je Dimitrijević.
Dimitrijević je posebno istakao promenu koja se odnosi na ukidanje ograničenja „jedan birač – jedna izjava“ o podršci izbornoj listi, što bi značilo da će, kako kaže, ukoliko se ovaj predlog usvoji, jedan birač moći svojim potpisom da podrži u kandidaturi više izbornih lista.
Pre današnje sednice, održana su četiri javna slušanja (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac), a nadležni skupštinski odbori (za pravosuđe i ustavna pitanja) dali su „zeleno svetlo“, ocenivši da su predlozi u skladu sa Ustavom.
Još uvek nema komentara.