“Amerika ponovo pobeđuje i Amerika je ponovo poštovana. Najvažnije je što nas se neprijatelji širom sveta boje. Nekad moraš da koristiš strah, jer je to jedino što stvarno može da reši situaciju”, rekao je američki predsednik Donald Tramp vojnicima elitnih jedinica u bazi Fort Brag ne krijući da je strah – glavna poluga njegovih međunarodnih političkih uspeha.
Tradicionalna diplomatija, protokoli, savezništva…Sve to je prošlost. U Trampovoj predstavi, prihvatanje njegovih zahteva nije poraz, nego izlaz iz katastrofe. Nepredvidivi igrač, do mira stiže preko pretnji ratom.
U Americi Trampov instrument za širenje straha je armija federalnih agenata ICE koji zavode teror i strah, hapse i ubijaju građane (Mineapolis) i pune zatvore “čisteći zemlju” od imigranata, uprkos protivljenju sudova.
Kidnapovanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i svakodnevne akcije presretanja tankera i bombardovanja brodova za koje se tvrdi da pripadaju venecuelanskoj narko-mafiji (ubijeno je više od sto civila – bez suđenja i istrage), su samo deo metoda uterivanja straha na oba američka kontinenta. To su događaji u kojima je Tramp pokazao da ne blefira.
U panici su na Kubi, u Nikaragvi, Kolumbiji, Brazilu… Argentina, Peru i Ekvador su posredno targetirani pretnjama.
Najlojalniji američki sused – Kanada našla se na udaru Trampovih napada, verbalnih i ekonomskih pritisaka. Ankete pokazuju da 86 procenata Kanađana, u strahu od Trampovih pretnji, izražava otvoreno razočarenje u SAD. Zbog Trampove politike carina i pretnje sankcijama, Kanada se okrenula kineskom tržištu.
Tramp je “zaratio” sa Evropom zbog namere da anektira Grenland, ali i zbog carina koje je uveo evropskim partnerima. I Britanija i Francuska su se okrenule otopljavanju odnosa sa Kinom i Indijom.
Američki predsednik odustaje od dosadašnje otvorene podrške Ukrajini, sve češće spominje dogovor i ustupke Rusiji, pa analitičari međunarodnih odnosa sve otvorenije govore o prećutnom sporazumu Tramp – Putin.
Slično je i sa Pekingom. Posle višemesečnih pretnji i sankcija, Tramp je oduševljeno izjavio da je razgovarao sa prijateljem Si Đinpingom, kineskim predsednikom.
Trećina američkih mornaričkih snaga se ovih dana približila Iranu, dva najveća nosača aviona praćena flotom bojnih brodova, stotine vojnih aviona… U danima u kojima SAD vode intenzivne pregovore sa Iranom, u Ženevi. Tramp pruža ruku, a u drugoj ruci drži bejzboj palicu. I sa prijateljima i sa neprijateljima tako komunicira.
U svetskim medijima dominiraju vesti i “analize” da “samo što nije krenuo napad na Iran”, dok se stidljivo saopštavaju pomaci i napredak u razgovoru delegacija SAD i Iran u Ženevi. Dogovor, to iranski pregovarači ne kriju, bi bio da SAD “ima ekonomsku korist”, a da Iran ”odustane od nuklearnog programa”.
Istovremeno, to je i izlazna strategija za Izrael u krvavom ratu u Gazi.
Na ekonomskom planu, Tramp je “ubica slobodne trgovine” i globalizacije kao modela ekonomskog, političkog i kulturnog povezivanja sveta. SAD uvodi “selektivnu globalizaciju”. Tramp je izdao 200 izvršnih naredbi sa ciljem da se smanji trgovinski deficit SAD i vrati proizvodnja u zemlju. Uveo je tarife za uvoz iz više od 90 zemalja. Carine su postale “okosnica” nacionalne bezbednosti Amerike.
Odustao je od višedecenijske mantre o “zelenoj agendi”, zahteva domaću proizvodnju čipova, lekova, hemikalija…Mnoge američke partnere je gurnuo “u naručje Kine”. Nisu retka mišljenja da Tramp pomaže “globalizaciju bez SAD”.
Deluje apsurdno, ali Kina postaje centar novog ekonomskog i političkog okupljanja. Kremlj tvrdi da je prioritet strateško partnerstvo “za novu eru” sa Kinom. Premijeri Kanade i Britanije su odgovor na Trampov apsolutizam potražili u Pekingu.
Svako američko partnerstvo se temelji samo na jednom kriterijumu – mora biti korisno za Sjedinjene Države. To se najbolje videlo u Davosu i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Trampov šou u Davosu je bio do sada neviđena demonstracija moći.
“Trampa treba shvatiti ozbiljno, ali ne doslovno” – to pravilo je prestalo da važi, pa posle Davosa njegove reči treba shvatati i ozbiljno i doslovno. Podsmevao se saveznicima, Makronovim sunčanim naočarima, kanadskom i britanskom premijeru…
Američki ministar trgovine Hauard Latnik je u Davosu zahtevao da se prizna neuspeh globalizacije. Na zatvorenoj večeri Latnik je oštro kritikovao evropski “nedostatak konkurentnosti”, omalovažavao evropske zemlje… Dok je govorio, većina u sali mu je zviždala. Zviždao je i bivši američki potpredsednik Al Gor, citiraju mediji političare koji su prisustvovali toj večeri.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagarde je demonstrativno napustila salu. Domaćin, šef BlekRoka Lari Fink je završio večeru, pre nego što je poslužen desert. Ova epizoda možda najbolje svedoči o “stepenu” poštovanja evropskih partnera. I to je svojevrsno uterivanje straha. Da li ova strategija gubi moć , ako se blef često koristi? Ili uvodi nova pravila igre u sistem međunarodnih odnosa?
Tramp: „U narednih 10 dana – rat ili mir“
19. feb 2026.
SAD napadaju Iran u subotu?
19. feb 2026.
Još uvek nema komentara.