Kada Hotić, jedna od majki Srebrenice, optužila Srbiju da je izdala naređenje za genocid
Kada Hotić, jedna od majki Srebrenice, rekla je na komemoraciji srebreničkim žrtvama u Memorijalnom centru u Potočarima, da su napad 1992. godine na muslimane u tom mestu izvršile njihove komšije pravoslavci, koji su, kako je navela, za to „dobili naređenje iz Srbije, kao i oružje“.
„Napadnuti smo svim sredstvima, a pre toga su oduzeli sve privatno naoružanje… Ostali smo goloruki. Pre nego su streljali, zapalili su sve bošnjačke kuće. Ja sam devet noći provela u šumi…“, kazala je ona.
Dodala je da su posle napada srpskih snaga skupili u nekadašnju Fanriku akumulatora, gde su bili holandski vojnici snaga Ujedinjenih nacija (UN).
„Preko megafona su nas sazvali i garantovali život i opstanak. Prevareni smo bili. Izdali su nas“, kazala je Kada Hotić.
Na komemoraciji je pročitana poruka ministra spoljnih poslova Italije Antonija Tanija, u kojoj je naglašeno da je Italija snažno podržala odluku Generalne skupštine UN-a da se 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja i obilježavanja genocida u Srebrenici.
„Srebrenica predstavlja jedan od najtežih neuspeha međunarodne zajednice. Ona i danas ostaje snažno upozorenje“, navedeno je, između ostalog u poruci.
Dodaje se da je „najsnažniji odgovor na tu tragediju ima samo jedno ime – Evropa“.
„Ponovno ujedinjenje Zapadnog Balkana s evropskom istorijom predstavlja apsolutni strateški prioritet naše vlade. Mladima poručujem – vaša budućnost zasnovana na miru nalazi se u našoj zajedničkoj evropskoj kući. Žrtvama Srebrenice odajemo naše najdublje poštovanje“, piše u poruci italijanskog ministra spoljnih poslova.
Video-porukom se obratio i albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža, koji je naveo da je srebrenički genocid bio „proračunati čin masovnog ubistva protiv bošnjačkih muslimana, ciljano iz mržnje“.
„Zato je sećanje važno, zato je istina važna“, rekao je on.
U ime vlade Crne Gore prisutnima se obratio ministar socijalnog staranja, brige o porodici i demografije u Vladi Damir Gutić, koji je naveo da „nas mezarje Srebrenice gleda i opominje“.
„Zato se ovde govori s posebnom moralnom obavezom i o istini koja je neosporno utvrđena. Crna Gora je kroz vreme tu istinu nastojala poštovati na dostojanstven način. Podrškom Rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama jasno smo stali uz žrtve“, kazao je, između ostalog, Gutić.
Dodao je da je u Skupštini Crne Gore ove godine po prvi put otvorena je izložba o Srebrenici, ističući da se na taj način želelo staviti do znanja da kultura sećanja „nije prolazna obaveza, već osnova na kojem gradimo bolje društvo“.
„Društvo u kojem različitost predstavlja bogatstvo i u kojem će naši mladi naučiti da se zločin ne sme zaboraviti niti ponoviti. Samo kroz suočacvanje kroz prošlost možemo graditi bolju budućnost“, naglasio je Gutić.
Posle komemoracije, održaće se verski obred i sahranjeni posmrtni ostaci deset novoidentifikovanih srebreničkih žrtava.
Snage Vojske Republike Srpske (VRS), pod komandom generala Mladića, u julu 1995. godine zauzele su zaštićenu zonu Srebrenica pod kontrolom UN-a.
U srebreničkom genocidu, prema zvaničnim podacima, ubijeno je više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka, dok je s tog područja na teritoriju sadašnje Federacije BiH deportovano oko trideset hiljada žena, dece i staraca.
Međunarodni sud pravde utvrdio je da se u Srebrenici desio genocid, kao i Haški tribunal i domaći sudovi u BiH, koji su za zločine u Srebrenici osudile 54 osobe na ukupno više od 781 godinu zatvora, uključujući pet doživotnih kazni za genocid.
Na doživotne kazne zatvora presuđeni su ratni predsednik RS Radovan Karadžić i komandant Vojske RS Ratko Mladić.
Još uvek nema komentara.