Bojana i Marko iz računara: Ko nam zapravo servira vesti
Televizija Hepi, emiter sa nacionalnom pokrivenošću koji u javnosti otvoreno deluje kao prorežimski propagandni kanal, uvela je u svoj informativni program spikere generisane veštačkom inteligencijom bez ikakvog obaveštenja gledalaca. Ovaj potez izazvao je oštru reakciju Udruženja novinara Srbije (UNS), koje upozorava na grubo kršenje zakona i svesno dovođenje publike u zabludu. Nadležni državni organi i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za sada ignorišu ovu tihu zamenu profesionalnih novinara algoritmima, čime se otvara opasan prostor za tehnološku manipulaciju u domaćem etru. Redakcija Našeg portala istražila je ovu tihu smenu generacija, koja pokazuje da živog novinara na terenu polako zamenjuje jeftini algoritam, a državne institucije nemo posmatraju ovaj opasan eksperiment.
Bojana Filipović i Marko Popović, kako su ovi spikeri televizije Hepi zvanično predstavljeni na ekranu, uopšte ne postoje u stvarnom svetu. Oni su proizvod veštačke inteligencije, stvoreni u nekom od računarskih programa da bez greške, umora i ikakve emocije iščitavaju unapred pripremljene propagandne poruke. Problem ne leži u samoj tehnologiji, nego u svesnoj odluci rukovodstva ove prorežimske televizije da prećuti istinu i predstavi mašine kao stvarne ljude.
Udruženje novinara Srbije (UNS) odmah je reagovalo oštrim proglasom povodom ovog slučaja.
„Hepi televizija nije obavestila publiku da su spikeri Bojana Filipović i Marko Popović koji čitaju vesti, proizvod veštačke inteligencije, što je protiv zakona“, navodi se u saopštenju ovog novinarskog udruženja.
„Ovo je prvi slučaj u Srbiji u kojem na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću vesti umesto novinara čitaju AI prezenteri“, upozorava UNS.
Sakrivanjem ove činjenice, režimski emiter je još jednom pokazao apsolutno nepoštovanje sopstvenih gledalaca.
Nemoć zakona pred digitalnom prevarom
Naša država još jednom pokazuje potpunu nespremnost da zaštiti građane od medijskih manipulacija. Zakon o elektronskim medijima Republike Srbije jasno zabranjuje objavljivanje sadržaja koji publiku mogu dovesti u zabludu, naročito u okviru informativnog programa gde se kroji javno mnjenje. Ipak, nadležne institucije, pre svih Regulatorno telo za elektronske medije (REM), svesno žmure na činjenicu da Hepi televizija krši ove odredbe. U domaćem pravnom sistemu ne postoje precizna pravila koja regulišu upotrebu veštačke inteligencije u medijima, pa se stiče utisak da je režimskim emiterima sa nacionalnom pokrivenošću dozvoljeno da rade šta god požele.
Evropska unija je kroz svoj Akt o veštačkoj inteligenciji uvela striktna pravila, prema kojima gledaoci moraju biti jasno i nedvosmisleno obavešteni o prisustvu tehnologije.
„Prema Aktu o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, sa kojim će domaće zakonodavstvo biti usklađeno, gledaoci moraju biti obavešteni kada je sadržaj generisan ili predstavljen uz pomoć veštačke inteligencije“, ističe se u saopštenju UNS-a.
Privilegovane televizije koriste pravni vakuum za eksperimentisanje sa poverenjem građana pre nego što ovi propisi postanu obavezujući. Država svojim ćutanjem direktno saučestvuje u ovoj prevari, dozvoljavajući da se nacionalni etar pretvori u poligon za testiranje jeftine, digitalne poslušnosti.
Od javnog eksperimenta do tajne manipulacije gledaocima
Srbija je prvi susret sa virtuelnim voditeljima imala prošle godine na severu zemlje, ali u potpuno drugačijem kontekstu. Lokalna televizija Ju-eko iz Subotice uvela je u julu 2025. godine prvu regionalnu AI voditeljku pod imenom Sara. Rukovodstvo subotičke televizije je tada potpuno otvoreno i transparentno predstavilo Saru kao tehnološki eksperiment, omogućivši publici da sama oceni njene mogućnosti. Gledaoci su brzo prepoznali ukočenost pokreta, veštačku facijalnu ekspresiju i potpunu hladnoću u njenom glasu, svesni da mašina nikada ne može zameniti toplinu i inteligenciju živog čoveka.
Beogradski slučaj na televiziji Hepi donosi sasvim drugačiju matricu ponašanja, jer se tehnologija koristi tajno, u redovnim vestima i bez ikakvog obaveštenja javnosti. Razlika između ova dva primera je ogromna. Subotički projekat je bio lokalni tehnološki ogled na regionalnoj televiziji, a postupak televizije Hepi predstavlja grubu manipulaciju gledalištem na nivou cele države, uz korišćenje lažnih srpskih identiteta kako bi se sakrilo prisustvo mašine. Rukovodstvo televizije Hepi se brani tvrdnjama da njihovi virtuelni spikeri služe samo za podizanje efikasnosti i da iza svih vesti i dalje stoje urednici i novinari. Ove reči zvuče prazno pred činjenicom da su gledaocima podvaljena izmišljena lica bez ikakve najave.
Profit i kontrola ispred etike: Šta gubimo proterivanjem novinara
Medijska scena u Srbiji suočava se sa ozbiljnom krizom u kojoj se novinari na terenu bore za preživljavanje, a milioni se ulažu u digitalne avatare. Istinski rad na terenu zahteva empatiju, hrabrost i suočavanje sa realnošću, što nijedan algoritam ne može da ponovi. Veštački spiker ne može da ode među ljude, da oseti njihov strah ili bes, niti može da postavi nezgodno pitanje moćnicima.
Uvođenje ovakve tehnologije bez jasnog regulatornog nadzora preti da trajno naruši standarde novinarske profesije u Srbiji. Stručnjaci i profesionalna udruženja upozoravaju da pasivnost državnih organa u regulisanju veštačke inteligencije omogućava emiterima da optimizuju troškove na štetu transparentnosti informisanja. Pitanje odgovornosti za javno izgovorenu reč ostaje potpuno otvoreno, s obzirom na to da softverski algoritam ne može snositi pravne ni profesionalne posledice za plasirani sadržaj. Dalja primena ovakvih modela u informativnim programima bez striktnih pravila o obeležavanju mogla bi dovesti do potpunog gubitka poverenja javnosti u medijski sistem i marginalizacije uloge profesionalnih novinara na terenu.
Još uvek nema komentara.