Popović: Novi zakon o kontroli zagađivanja ne obavezuje postrojenja da imaju dozvolu
Novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ne rešava suštinski problem, a to je obaveza svih postrojenja da poseduju integrisanu dozvolu za rad, ocenio je danas predstavnik Platforme za društveni razvoj i inovacije – CORE Mirko Popović.
Popović je u izjavi za agenciju Beta rekao da u Srbiji od 200 i nešto postrojenja, njih oko 70 ima integrisanu dozvolu, dok neposedovanje te dozvole fabrikama ne onemogućava dalji rad.
„Mi smo predlagali da se inspektoru za zaštitu životne sredine koji kontroliše rad postrojenja stavi u nadležnost da vrši nadzor nad postojećim postrojenjima odnosno dati mu ovlašćenje da zabrani rad postrojenju koje nema tu dozvolu. To se nije desilo, čak su nas i reči ministarke Sare Pavkov u skupštini iznenadile, koja je rekla – ‘da pojasnim to što neko postrojenje nema integrisanu dozvolu ne znači da ne može da radi’. To je zabrinjavajuće, jer niko tako direktno i jasno nije predstavio odsustvo rešenja“, rekao je Popović pre početka diskusije „Prevencija i kontrola industrijskog zagađenja u Srbiji između propisa i prakse“, u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu.
Istakao je da je Zakon suštinski značajan zato što se odnosi na najveće zagađivače i zato sto se odnosi na one oblasti industrijskog zagađenja gde po vidljivim i statističkim podacima Srbija ima probleme – zagađenje vazduha, industrijsko zagađenje voda, kontaminacija zemljišta.
Po njegovim rečima, integrisana dozvola bi trebala da obezbedi da se svi ti uticaji na životnu sredinu posmatraju kao jedan integralni sistem zaštite.
„Mi imamo zagađivače koje treba smestiti u zakonski okvir, kako bi se smanjilo zagađenje, a novi zakon to neće doneti, već donosi formalno usklađivanje sa direktivom EU iz 2010. ali suštinska je stvar da ta direktiva polazi od toga da više od 90 odsto postrojenja u EU ima dozvolu“, naveo je on.
Kako je rekao, Zakon nema odredbu koja se odnosi na nadzor i kaže da oni koji nemaju dozvolu rad im neće biti zabranjen.
Upitan koliko je zakon usklađen sa direktivom EU o industrijskim emisijama i obavezama Srbije iz Zelene agende, odnosno koliko je realno da taj zakon doprinese dekarbonizaciji industrije, Popović je kazao da tu postoji paradoks.
„Tu postoji paradoks da Zakon predviđa u određenom članu da se postrojenja koja podležu propisima o trgovini emisijama gasovima sa efektom staklene bašte nisu dužna da u integrisanu dozvolu usklađuju emisije gasova s efektom staklene bašte“, rekao je on.
Direktiva EU, kako je rekao, polazi od pretpostavke da se u EU već godinama primenjuje sistem trgovine emisijama odnosno da se za svaku emisionu jedinicu ugljen-dioksida plaća određeni iznos, a to znači, kako je objasnio, da će bilo koja kompanija u EU sve uraditi da te emisije smanji jer joj se ne isplati da ima velike emisije.
Popović je istakao da Srbija transponuje odredbe direktive EU o industrijskim emisijama koja se oslanja na Sistem trgovine emisijama (ETS), a Srbija nema postrojenja koja su u tom sistemu.
Postrojenja u Srbiji, dodao je, imaju obavezu da pribave dozvolu za emisiju gasova s efektom staklene bašte, ali nemaju obavezu da plaćaju i zbog toga za njih nije presudno da smanje emisije.
„Zamislite da imamo zakon koji kaže da leteći taksisti ne moraju da plaćaju porez, a mi nemamo leteće taksije“, naveo je Popović.
Popović je istakao da je sada potreban „građanski nadzor“ nad primenom zakona da bi se utvrdilo da li kroz praksu eventualno može da se popravi ili reši ono što samim propisom nije rešeno.
„Mi ovom diskusijom želimo da pozovemo sve zainteresovane aktere da pratimo primenu tog novog zakona, kako bismo na delu videli da li daje efekte u smislu smanjenja zagađenja“, zaključio je Popović.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
Još uvek nema komentara.