„Profesionalci se marginalizuju, a poslušnici nagrađuju“: Inicijativa „Naš pRoTeSt“ o kriznom stanju unutrašnjih reformi na RTS-u
„U toku je ozbiljna devastacija programa RTS-a, a profesionalci se marginalizuju dok se poslušnici i lojalisti nagrađuju. Time se u osnovi guši bilo kakva mogućnost da javni servis radi u interesu svih građana koji ga finansiraju kroz pretplatu.“ Ovim rečima predstavnici inicijative „Naš pRoTeSt” opisuju trenutne procese unutar Radio-televizije Srbije. Nakon što je u februaru ove godine na mesto generalne direktorke imenovana Manja Grčić , na javnom servisu su počele institucionalne i programske reforme koje menadžment obrazlaže potrebom za modernizacijom i uvođenjem novih kadrova. Ipak, podaci i svedočenja koje je inicijativa „Naš pRoTeSt” predočila Našem portalu ukazuju na duboke unutrašnje potrese: prekid saradnje sa više od 40 dugogodišnjih saradnika i gašenje autonomije specijalizovanih redakcija.
Pozadina trenutnih potresa u Aberdarevoj i Takovskoj seže u rano proleće prošle godine. Inicijativa radnika RTS-a „Naš pRoTeSt“ formirana je u martu 2025. godine, nakon početka masovnih studentskih i građanskih protesta u Srbiji. Svoje zahteve i profesionalne apele ovo udruženje je konkretizovalo u maju iste godine, nakon što je završena dvonedeljna prolećna blokada zgrade javnog servisa. Blizu 400 aktuelnih radnika i pedesetak penzionisanih urednika tada je potpisalo otvoreno pismo upućeno menadžmentu, oštro se protiveći cenzuri, selektivnom izveštavanju i uvredljivom tonu koji je u centralnim informativnim emisijama korišćen protiv studenata. Godinu dana kasnije, unutrašnji svedoci ukazuju na to da novi menadžment povlači poteze koji se unutar kuće prepoznaju kao direktna, odložena odmazda prema potpisnicima tog proglasa.
Gašenje autonomije redakcija i udar na tradiciju dugu 74 godine
Prvi značajan administrativni korak nove uprave usledio je u aprilu ove godine kroz usvajanje izmena Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji. Izmenama je formiran jedinstveni Kulturno-obrazovni program, unutar kojeg su integrisane do tada autonomne redakcije. Iz Inicijative „Naš pRoTeSt” naglašavaju da ovakva reorganizacija ukida kreativnu i operativnu nezavisnost ključnih segmenata kuće:
„Nažalost javni servis je u ovo proleće ušao baš kao jadni servis i baš su jadni i gledaoci koji su dočekali trenutak reformatiranja programskih celina od strane nove direktorke. Ona je potpuno suvereno, a opet potpuno neautentično i neprofesionalno, ali sa velikim pravom direktorskog mesta, reformatirala i ukinula u autonomiju dečije redakcije, ekološke redakcije, cele redakcije za kulturu i gomilu priznatih i afirmisanih autora i urednika, a onda svrstala sve u jednu veliku celinu iz koje se ne zna kako će se raditi teme, ko će raditi, ko će biti višak, da li će ljudi koji su decenijama doprinosili veoma poznatom školskom, obrazovnom, naučnom programu uopšte opstati i biti u prilici da egzistiraju na način pravljenja programa”, kažu iz ove inicijative za Naš portal.
Pored integracije redakcija, odluka o gašenju Naučno-istraživačkog centra RTS-a (nekadašnjeg Centra za istraživanje javnog mnjenja, programa i auditorijuma) izazvala je posebnu zabrinutost unutar stručne javnosti. Ovaj centar je neprekidno funkcionisao 74 godine, prateći i analizirajući parametre gledanosti i medijskih standarda još od 1952. godine.
„Svaka evropska televizija mora da ispunjava izvesne kriterijume da bi bila članica Evropskog saveta nacionalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, i po tom EBU pravilniku potrebno je da ima i svoj naučno-istraživački centar koji je kod nas nova direktorka ukinula posle 74 godine postojanja. Dakle, mi nemamo sada centar za obrazovanje pridošlih i novih kadrova i nemamo centar za instrumentalizaciju iskustva i za obrazovanje”, ističu iz inicijative „Naš protest”.
Čistka po spisku podrške i sistem kontrole preko honoraraca
Kako kažu iz ove inicijative radnika RTS-a, u proteklom periodu prekinut je angažman za više od 40 honorarnih saradnika, među kojima su novinari, reditelji i producenti sa radnim stažom na RTS-u između 5 i 10 godina. Unutar udruženja preovladava stav da ovi rezovi nisu motivisani finansijskom racionalizacijom, već da predstavljaju reakciju na potpisivanje prošlogodišnjeg otvorenog pisma podrške studentima.
„Na spisku javnih potpisa svi autori i svi profesionalci Radio-televizije Srbije su naravno priložili i deponovali svoj potpis javno kada su dali podršku studentima. Deluje kao da je veliko prolećno spremanje i velika čistka počela upravo sa tog spiska”, napominju oni.
Uporedo sa prekidima ugovora, menadžment je pokrenuo javnu kampanju za uvođenje novih voditeljskih i novinarskih lica. Iz „Našeg pRoTeSta” ukazuju na strukturalne posledice ovakve selekcije kadrova.
„Kada RTS sklanja stalno zaposlene, koji imaju iskustvo i integritet, a dovodi honorarce, on zapravo vrši negativnu selekciju. Novi ljudi često dolaze bez čvrstih veza sa redakcijom i dugogovišnjih profesionalnih standarda kuće. Oni su ‘dužni’ onome ko ih je doveo, što stvara direktnu liniju kontrole između rukovodstva i izvršilaca na terenu. Zasto traze nova lica, zbog lake kontrole”, ističu radnici.
Finansijske varijabile u informativi i rampa na ulazu za legende kuće
Unutrašnja organizacija rada unutar Informativnog programa takođe beleži promene. Predstavnici inicijative navode da je primetan trend povlačenja pojedinih dugogodišnjih autora iza kamera, što tumače kao svesnu nameru da se izbegne izlaganje javnoj kritici i pritiscima kakvi su postojali tokom prošlogodišnjih protesta ispred zgrade televizije.
Značajne razlike uočljive su i u pogledu finansijskih stimulacija, ali i u samoj primeni pravila o angažovanju lica koja su stekla uslove za penziju. Dok je sa pojedinim autorima na Radiju 202 i Radio Beogradu, poput Dejana Cukića i Žikice Simića, saradnja prekinuta uz obrazloženje da kuća više ne potpisuje ugovore sa penzionerima, u drugim sektorima ta praksa ne važi. Inicijativa u svojim odgovorima ukazuje na ove institucionalne paradokse.
„Penzionerka Vesna vodi Dnevnik, penzionerka Branka je i dalje direktorka marketinga, a penzioneri Žikica Simić, Dejan Cukić su dobili raskid ugovora. Varijabile u informativi su velike i sve se svodi na novac i privilegije. Većina zna da krše kodekse i da nije istina ono što pričaju ali imaju materijalnu korist, to je suština. Profesionalci se marginalizuju, a poslušnici i lojalisti nagrađuju. Time se u osnovi guši bilo kakva mogućnost da RTS radi u interesu svih građana koji ga finansiraju kroz pretplatu”, navode iz Našeg protesta.
Konačno, analiza tehničkih uslova rada unutar televizijskih redakcija ukazuje na redukciju internih kapaciteta. Ograničavanje broja snimajućih dana i otežan pristup montažnim jedinicama, prema tvrdnjama naših sagovornika, predstavlja planski uvod u promenu ekonomskog modela i veće oslanjanje na eksterne produkcije:
„Imamo i smanjenje proizvodnih uslova za pravljenje emisija, tako da redakcije više nemaju dovoljan broj dana za snimanje, nemaju ekipe na raspolaganju, uvek im nedostaju montaže, a priprema se u suštini teren da se kupuju spoljne produkcije koje su do sada bar uvek bile sumnjivog kvaliteta i ni u čemu nisu mogle po kvalitetu da se mere sa našim sopstvenim produkcijama”, svedoče radnici.
U kontekstu međunarodnih izveštaja, prema kojima je Srbija u istom periodu zabeležila pad za osam mesta na svetskom indeksu medijskih sloboda, zauzimajući 104. poziciju , dešavanja na javnom servisu reflektuju šire probleme u funkcionisanju medijskog sistema. Dok menadžment insistira na neophodnosti sprovedenih reformi, članovi Inicijative „Naš pRoTeSt” zaključuju da trenutni procesi vode ka ozbiljnoj devastaciji programa Radio-televizije Srbije i pretvaranju programa u taoca jedne određene redakcije, čime se u osnovi ugrožava njegova osnovna zakonska funkcija.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.