Novosadski tužioci, sudije i advokati protestovali su ispred zgrade pravosudnih organa u tom gradu zbog usvajanja takozvanih „Mrdićevih zakona“.
Više desetina njih izašlo je iz zgrade Suda, što su okupljeni građani pozdravili aplauzom uz uzvike „generalni štrajk“.
Advokat Srđan Popović poručio je „Mrdićevi zakoni“ nisu reforma već direktan napad na pravosuđe.
„Ovde stojimo kao ljudi koji brane Ustav ove zemlje i ustavnu podelu vlasti. Kome smeta nezavisno sudstvo? Kome smeta samostalno tužilaštvo? Smeta onima koji se boje zakona“, rekao je Popović.
Pozvao je na jedinstvo i istakao značaj samostalnosti pravosudnih organa.
„Zapamtite – bez samostalnog tužioca nema pravde, bez nezavisnog suda nema ni pravde ni države, bez samostalne advokature nema zaštite prava građana. Samo našim jedinstvom dolazimo do zaštite Ustava i pravne države“, poručio je advokat Popović i pozvao okupljene da aplauzom pozdrave njegove kolege koji su izašli iz zgrade novosadskog Suda.
ŠTA SU „MRDIĆEVI ZAKONI“ I KO JE UGLJEŠA MRDIĆ
Set pravosudnih zakona Skupština Srbije usvojila je 28. januara dok ih je svojim potpisom dva dana kasnije potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić.
Reč je o pet izmena i dopuna pravosudnih zakona koji su nazvani „Mrdićevi zakoni“ po svom predlagaču Uglješi Mrdiću.
Ovaj narodni poslanik iz redova SNS-a široj javnosti postaje poznat krajem oktobra prošle godine kada je štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije, zahtevajući da se uhapse odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu.
Konkretno, zahtevao je da TOK naloži hapšenje bivših rukovodilaca Infrastruktura železnice Srbije Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića.
Po okončanju štrajka izjavio je da će „borbu za istinu i pravdu nastaviti kroz predlog za usvajanje seta pravosudnih zakona“.
U januaru ove godine, tokom Skupštinske rasprave,Mrdić je „pojasnio“ šta je cilj izmena koje je predložio.
„Usvajanje ovih zakona je samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći“.
„Mrdićeve zakone“ kritikovala je opozicija, deo stručne javnosti ali i zvaničnici Evropske unije.
Kao najproblematičniji aspekt ovih zakonskih izmena kritičari vide status Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK).
Predstavnici opozicije tvrde da je cilj „ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal“, koje između ostalog, vodi postupke protiv visokih državnih funckionera u slučajevima „nadstrešnica“ i „Generalštab“.
Upravo je TOK često bio na meti retorike najviših državnih funkcionera u prethodnom periodu.
Mrdić, koji je inače i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, pojasnio je da će izmenama pravosudnih zakona TOK biti odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva, na čelu sa Nenadom Stefanovićem.
Kritike na račun „Mrdićevih zakona“ dolaze i od najviših zvaničnika EU.
Komesarka za proširenje Marta Kos smatra da je reč o „ozbiljnom koraku unazad, jer su amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku, bez ikakvih konsultacija“.
Da su pojedini amandmani „korak unazad“ u svom saopštenju navode i predstavnici kolegijuma Tužilaštva za organizovani kriminal.
„Opravdano se može postaviti pitanje kome će najviše pogodovati ovakva izmena zakona, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno ne, a vrlo je verovatno da će najveće pogodnosti iz ovoga ima samo okrivljeni“, stoji u saopštenju TOK-a.
Još uvek nema komentara.