Minimalac od 600 evra dovoljan da se preživi, ali ne i da se živi
Minimalna zarada u Srbiji od januara 2027. iznosiće prosečno 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra. Vlast taj podatak predstavlja kao potvrdu rasta standarda, podseća koliko je puta minimalac povećavan i sve češće ga smešta u „evropske okvire“. Ono što se mnogo ređe pominje jeste koliko su u međuvremenu porasli troškovi hrane, stanovanja, energije i svega ostalog od čega se sastoji svakodnevni život.
Minimalna cena rada od januara biće 405 dinara po satu, 9,2 odsto više nego ove godine. Pre deset godina, 2016, prosečan minimalac iznosio je svega 21.054 dinara, pa je njegov nominalni rast nesporan. Ali minimalac je i tada bio oko polovine prosečne plate, a približno na tom nivou ostao je i danas. Brojke su porasle, ali radnik na dnu lestvice nije napravio spektakularan skok prema njenom vrhu.
Vlast ima još jedan podatak koji dobro zvuči. Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski kaže da će novi minimalac pokrivati čak 117 odsto minimalne potrošačke korpe.
Matematički je to možda i tačno. Problem leži u tome šta je u korpi.
Minimalna potrošačka korpa nije mera pristojnog života, već veoma svedenih potreba domaćinstva. U januaru 2025. iznosila je oko 55.000 dinara, dok je prosečna korpa već tada prelazila 106.000. U minimalnoj korpi gotovo polovina novca odlazi na hranu, dok su izdaci za mnoge druge potrebe svedeni gotovo na simboliku.
Tvrdnja da će minimalac pokriti 117 odsto takve korpe ne znači da će radnik sa 70.470 dinara moći bez problema da plaća kiriju po tržišnoj ceni, popravi zub, zameni pokvarenu veš-mašinu, kupi detetu patike, ode na odmor ili nešto uštedi.
Centar za politike emancipacije računa drugačije. Za dostojanstven život potrebno je oko 154.740 dinara mesečno, dok sadašnji minimalac pokriva tek oko 42 odsto tog iznosa. Napredak u odnosu na ranije godine postoji, ali je jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za normalan život i dalje ogroman.
Plate rasle, ali cene nisu mirovale
U priči o rastu minimalca često nedostaje druga polovina jednačine, inflacija.
Potrošačke cene su samo 2022. prosečno porasle 11,9 odsto, a 2023. još 12,1 odsto. Rast je nastavljen i narednih godina. Svako novo poskupljenje pritom dolazi na već uvećane cene, pa građanin ne živi od podatka koliko mu je plata nominalno veća nego pre deset godina, već od onoga što mu ostane posle odlaska u prodavnicu i plaćanja računa.
To posebno pogađa najsiromašnije, jer najveći deo svojih prihoda troše upravo na ono čega ne mogu da se odreknu, hrane i stanovanja. Njima poskupljenje mesa, mleka, struje, grejanja ili kirije odnese mnogo veći deo plate nego domaćinstvima sa višim prihodima.
Zato povećanje minimalca od 9,2 odsto jeste dobra vest, ali ne znači automatski i 9,2 odsto bolji život.
Gde je Srbija u Evropi?
I poređenje sa Evropom zahteva malo više od pretvaranja dinara u evre.
Prema Eurostatu, početkom 2026. najniža zakonska minimalna zarada među članicama EU bila je u Bugarskoj 620 evra. U Letoniji je bila 780, Rumuniji 795, Mađarskoj 838, dok je u Nemačkoj prelazila 2.300 evra, a u Luksemburgu 2.700.
Postoji i važna metodološka razlika. Eurostat evropske minimalce iskazuje u bruto iznosima, dok se srpskih „600 evra“ u javnosti predstavlja kao neto zarada. Zbog toga te brojke nije korektno samo poređati jednu pored druge.
Ni niže cene pojedinih roba i usluga u Srbiji ne menjaju suštinu. Evropski standard ne određuje samo cena kafe ili šišanja, već koliko posle osnovnih troškova ostaje za zdravlje, obrazovanje, kulturu, odmor, štednju i nepredviđene izdatke.
Prema podacima RZS, 2025. godine 19,6 odsto stanovnika Srbije bilo je u riziku od siromaštva, dok je 23,2 odsto bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Više od trećine stanovništva nije moglo sopstvenim novcem da podnese neočekivani trošak, a približno isti procenat nije mogao sebi da priušti ni nedelju dana odmora van kuće.
Srbija je po riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti i dalje iznad proseka EU, koji je 2025. iznosio 20,9 odsto.
Prosečna plata koju većina nema
Ni prosečna zarada ne govori celu priču. Mnogo realniju sliku daje medijalna plata, iznos od kojeg polovina zaposlenih prima manje.
Krajem 2025. medijalna zarada bila je oko 86.700 dinara, dok je svega 31 odsto zaposlenih primalo više od prosečne plate. Stotine hiljada radnika nalaze se na minimalcu ili tek nešto iznad njega.
Srbija nije zemlja sa malom grupom ljudi na minimalcu i velikom većinom koja živi od komotne prosečne plate. Ogroman broj zaposlenih nalazi se između minimalca i medijalne zarade, gde kvar automobila, odlazak kod zubara, školska ekskurzija ili povećanje kirije i te kako ruše kućni budžet.
Povećanje minimalca na 600 evra nije dokaz da je Srbija stigla evropski standard.
Ukoliko posle hrane, računa, stanovanja i prevoza nema dovoljno za zubara, knjigu, novi par cipela, nekoliko dana odmora ili neočekivani kvar, onda je možda pokrivena državna minimalna korpa.
Teško da je pokriven život.
Još uvek nema komentara.