Anatomija propadanja Bitefa: Cenzura, bojkot i funkcioneri sa dosijeom
Zvanični Beograd je očigledno verovao da se cenzura nezavisne scene iz 2025. godine može prebrisati rebalansom budžeta i dovođenjem novih, kooperativnijih kadrova. Otkazivanje dve ugledne evropske pozorišne trupe, koje kategorički odbijaju da dođu na 59. Bitef, pokazalo je, međutim, da se ukaljani ugled ne kupuje gradskim dekretom. Kulturna javnost u Srbiji danas prisustvuje ne spasavanju, već potpunoj degradaciji najznačajnije pozorišne manifestacije na Balkanu. Od odmazde zbog pominjanja litijuma, preko instaliranja funkcionera sa problematičnim dosijeom, do arogantnog ukidanja predstava samo zato što su „previše feminističke“, ovako izgleda stvarna hronologija pada beogradskog internacionalnog festivala.
Svega dva meseca pred festival, eksperimentalna trupa Teatro Praga iz Lisabona povukla je svoju predstavu „Audicija“ iz glavnog programa. Nešto ranije, bez mnogo pompe u medijima, to je uradila i poznata britansko-nemačka ekipa Gob Squad. Portugalski umetnici su u zvaničnom saopštenju bili jasni: povlače se iz solidarnosti sa srpskim umetnicima jer bi njihov dolazak legitimisao cenzuru i nasilje nad institucijama.
Spasoje Ž. Milovanović, aktuelni selektor festivala i predsednik Odbora Bitefa, na ove međunarodne šamare odgovara prebacivanjem krivice. Za njega su razlozi otkazivanja gola „pogrešna interpretacija“.
„Tačno je da je jedna od pozvanih trupa odlučila da otkaže svoje učešće na ovogodišnjem Bitefu. To je njihovo pravo i nemam nameru da ga osporavam. Ali politička procena nije isto što i činjenica“, izjavio je Milovanović.
Njemu, zapravo, smeta što stranci ne žele da zaborave prošlogodišnju cenzuru, nazivajući to „logičkom nedoslednošću“, i traži da se njegov mandat posmatra izolovano od sistemske represije na koju su ti umetnici upozoreni. U svojoj odbrani išao je i korak dalje, ističući da trupe nemaju primedbe na aktuelni tim, već da „živimo u jednom potpuno podeljenom svetu“, uz opasku da eventualna nova otkazivanja „ni na koji način ne mogu da poremete konačnu realizaciju Bitefa“.
Bivša direktorka Bitefa, Jelena Knežević, taj optimizam vidi potpuno drugačije. Prema njenim rečima, floskula o pukom „spasavanju institucije“ je promašena.
„Ovo što se radi, to je sve, samo nije spašavanje Bitefa kao institucije. To je jedna degradacija“.
Ceh za litijum i proterivanje Mila Raua
Sve ovo čemu danas svedočimo ima svoj nulti trenutak, a to je otvaranje 58. Bitefa u jesen 2024. godine, kada je švajcarski reditelj Milo Rau iskoristio beogradsku scenu da progovori o gorućoj temi, iskopavanju litijuma u dolini Jadra, posetama nemačkog kancelara Olafa Šolca i rudarskim interesima multinacionalnih korporacija.
Kada je uprava festivala odbila nalog gradskih vlasti da se javno ogradi od njegovog govora, usledila je brza finansijska odmazda. Budžet Bitef teatra, koji je osnova produkcije festivala, grubo je prepolovljen sa deset na pet miliona dinara. Mandat tadašnjeg umetničkog direktora Nikite Milivojevića jednostavno nije produžen, a Skupština grada je preko noći izmenila statut. Pozicija nezavisnog umetničkog direktora je ukinuta, a kompletna kontrola nad selekcijom prepuštena je politički imenovanom Odboru.
Kada je selektorski tim za 2025. godinu sastavio program u koji je uključio dokumentarnu predstavu Mila Raua „Proces Peliko“, taj isti Odbor ju je bez ikakvog uvijanja zabranio, isključivo zbog imena reditelja. Selekcioni tim je u znak protesta podneo ostavke, a zvanični Bitef je prvi put u svojoj istoriji otkazan. Predstava je, kao gest oštrog protesta domaćih dramskih umetnika, ipak odigrana u okviru nezavisnog, gerilskog „ne:Bitefa“ na Fakultetu dramskih umetnosti, uz volontersko učešće gotovo trideset zvezda naše scene.
Jelena Knežević precizira da guranje ovog skandala pod tepih apsolutno uništava Bitef.
„Jedino kako može da se počne i da se vrati ugled Bitefa jeste da se Bitef izvini Milo Rauu i prizna tu svoju grešku“, navela je ona.
Službena vozila i prekršajni postupci: Ko danas predstavlja Bitef
Umesto izvinjenja, kulturna javnost je za 2026. godinu na čelu Bitefa dobila Spasoja Ž. Milovanovića. Rođeni Kruševljanin, teatrolog i dramaturg, pre preuzimanja kormila beogradskog festivala obavljao je niz funkcija, od dramaturga u rodnom gradu, preko mesta v.d. direktora Drame beogradskog Narodnog pozorišta u vreme Dejana Savića, do pozicije upravnika niškog teatra i osnivača festivala „Teatar na raskršću“.
Upravo je njegova niška epizoda ogolila mehanizam funkcionisanja koji Milovanović sada donosi na Bitef. Kada je slavodobitno proglasio predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pokrovitelja „Teatra na raskršću“, usledio je oštar bojkot struke, gotovo identičan ovom sa kojim se beogradski festival suočava danas. Pokojni reditelj Igor Vuk Torbica tada mu je uputio otvoreno pismo, naglasivši da ta izjava kod njega izaziva mučninu i vraćajući angažman u pozorištu. Slično je reagovao i reditelj Kokan Mladenović, poručivši da ne može biti deo festivala nad čijim imenom „kao Damoklov mač visi ime Aleksandra Vučića“.
Da institucije shvata kao partijski feud, Milovanović je pokazao i kada su vrata niškog pozorišta ostala zaključana za tribinu inicijative ProGlas. Ostavljajući Svetlanu Bojković i druge govornike na ulici pod izgovorom da je „sala zauzeta“, izazvao je reakciju Dragana Bjelogrlića, koji je tada pred okupljenim građanima izjavio: „Tog čoveka se niko neće sećati, osim možda po tome što je posramio ovaj grad kao njegov službenik.“
Portal Niška inicijativa objavio je podatke da je 25. maja 2024. godine, za volanom službenog Audija, zaustavljen pod sumnjom da je vozio pod dejstvom kokaina i kanabisa. Zbog ovog događaja je pred Prekršajnim sudom bio pokrenut postupak protiv ustanove, koja se kao pravno lice teretila po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, uz zaprećenu kaznu do 800.000 dinara.
Čovek sa ovakvom biografijom sistemskog funkcionera, naviknut na zaključavanje vrata neistomišljenicima i opterećen ozbiljnim navodima o bahaćenju javnim resursima, danas sa pozicije lica našeg najprestižnijeg teatra objašnjava inostranim trupama šta jeste, a šta nije legitimno stanje u kulturi.
Cenzura feminizma i farsa od „praznih“ audicija u Bitef teatru
Zaraza samovolje nije se zaustavila samo na festivalu, već direktno razara i kuću domaćina, Bitef teatar. U aprilu 2026. godine, funkciju v.d. direktora ove ustanove preuzeo je Filip Gajić. Njegov inauguracioni potez bila je čista institucionalna tiranija: ukidanje četiri već ugovorene i detaljno planirane predstave, za koje su probe uveliko bile dogovorene, a sve to mimo ikakve saglasnosti i zvanične odluke Upravnog odbora.
Brisane su produkcije istaknutih autora poput Jelene Kajgo, Davora Špišića i Jelene Bogavac. Posebno je indikativan slučaj autorke Mine Milošević, čija je predstava „Lizistrata: Seks i štrajk“ grubo skinuta sa repertoara. Miloševićeva je ispričala šta joj je novi upravnik saopštio iza zatvorenih vrata.
„Gajić je rekao da mu moja Lizistrata ne odgovara zato što je previše feministička, pa mi je ponudio da napišem novi tekst u kome neće biti aktivističkih ideja“, navela je autorka, suočena sa surovom stvarnošću da je Bitef ućutkan na temu feminizma i aktivizma.
Da bi popunio rupe u programu koje je sam napravio, Gajić je povukao potez koji je duboko ponizio ionako skrajnutu pozorišnu bazu u Srbiji. Raspisao je onlajn poziv na audiciju ne navodeći apsolutno nikakve detalje, ni za koju predstavu se rade kastinzi, niti za koje konkretne uloge se traže glumci. Usled sistemskog nedostatka posla, na ovaj ponižavajući konkurs prijavilo se preko dvesta umetnika. Prava priroda ove audicije na slepo postala je jasna tek nakon nekoliko dana, kada je Gajić putem Instagrama saopštio da je sve gotovo, a da će jednu od tih novih produkcija režirati on lično.
Cena uništenog ugleda
Gradska vlast očigledno duboko veruje da se profesionalni ugled može resetovati rebalansom od 27 miliona dinara. Ipak, bojkot umetnika iz inostranstva nedvosmisleno ukazuje na to da festivali preživljavaju od umetničkog integriteta, a ne isključivo od bankovnih transfera gradskog budžeta.
Docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Jovana Karaulić precizno je objasnila zbog čega evropski teatri danas izbegavaju Beograd.
„Ovim postupkom međunarodni umetnici su procenili da je njihova profesionalna i moralna obaveza da odbiju učešće na najznačajnijem pozorišnom festivalu u regionu kako bi javno i globalno upozorili na stanje demokratije u Srbiji“, istakla je Karaulić.
Njeno upozorenje pogađa u samu srž problema koji uprava na čelu sa Milovanovićem i Gajićem svesno ignoriše.
„Ovde nije najveća šteta što dve trupe neće imati svoje izvođenje na ovogodišnjem Bitefu, najveća šteta je što je Srbija postala tema međunarodne kulturne zajednice u kontekstu urušavanja ukupnih principa demokratije“, rekla je ona.
To je konačna ocena 59. Bitefa. Pozorište se finansijski i kadrovski disciplinuje, institucija propada, a cenzura postaje nova normalnost koju administracija javnosti pokušava da proda kao običan „logički paradoks“.
Još uvek nema komentara.