Majka pokrenula „Ljubičasti talas“: Na neonatologiji ponestane i vode, a nema ko da je donese
Bojana Dobričinac provela je dve noći uz svog sina na neonatologiji Instituta za majku i dete. Za nju je taj boravak bio kratak u poređenju sa nedeljama koje neke žene provedu na odeljenju, ali dovoljan da vidi koliko su majke odsečene od života izvan bolnice. Za Naš portal govori o ženama koje u Beograd dolaze iz drugih gradova, bez porodice koja može da ih poseti ili im donese ono što im nedostaje.
„Imali smo sreće, kod nas su to bile samo dve noći, ali čak i tako kratko shvatiš da je vreme tamo potpuno druga kategorija. Ima mama koje su sa svojim bebama mnogo duže, i to ne mogu ni da zamislim“, kaže Bojana Dobričinac iz Mama Zone, jedne od organizacija koje su pokrenule akciju „Ljubičasti talas“.
Za ta dva dana najviše joj je nedostajalo ono što izvan bolnice izgleda kao deo običnog dana: nekoliko minuta na vazduhu, razgovor bez drugih ljudi u prostoriji i tuširanje bez straha da je beba ostala sama.
„Najviše mi je nedostajalo da izađem makar nakratko na vazduh i sunce, da popričam sa nekim svojim uživo ili makar u privatnosti, da se istuširam i malo resetujem, bez brige da beba, dok si napolju ili u tušu, možda plače sama“, objašnjava ona.
Kada porodica nije u istom gradu
Ako je porodica u Beogradu, neko može da dođe do bolnice kada majci ponestane vode, hrane ili sredstava za ličnu higijenu. Žene iz unutrašnjosti često nemaju tu mogućnost. Put zahteva vreme i novac, a kod kuće su neretko ostali posao, partner i starije dete.
„Mislim da su one dodatno isključene. Posete su i inače ograničene, a porodicama iz unutrašnjosti su još teže dostupne. Posebno mi je teško da zamislim kada to nije prvo dete, tata ima posao i brine o starijem detetu, pa mora da organizuje i put i posetu“, kaže Dobričinac.
Bez poseta se i kontakt majke sa spoljnim svetom svodi na telefon. Problem postaje i ono što je zaboravila da spakuje ili nije mogla da predvidi koliko će joj biti potrebno.
„Nešto poneseš sa sobom, nešto zaboraviš, nešto ti jednostavno ponestane, recimo voda, i onda zavisiš isključivo od toga da li neko može da ti to donese“, navodi naša sagovornica.
Šta obezbeđuje Institut, a šta donose majke
Dobričinac kaže da Institut majkama obezbeđuje glavne obroke, kao i sterilizator i grejač za flašice. Svaka žena ima ormarić za garderobu i sredstva za ličnu higijenu, a u čajnoj kuhinji se nalaze manji frižider za čuvanje majčinog mleka i namirnica i prostor za pripremu čaja ili kafe.
Institut za bebe obezbeđuje mlečnu formulu, garderobu i tetra pelene. Garderobu i tetra pelene roditelji ne smeju pojedinačno da unose na odeljenje, dok majke same donose jednokratne pelene, kremu za pelensku regiju, vlažne maramice i, kada su potrebne, flašice i dude.
Upravo zbog žena koje na odeljenje stignu iznenada ili nemaju kome da se obrate, Mama Zona i platforma Doprinesi pokrenule su akciju „Ljubičasti talas“. Spisak nije nastao na osnovu pretpostavke organizatorki.
„Spisak smo dobili direktno od Instituta, od glavne sestre odeljenja za neonatologiju, tako da su sve stavke realne potrebe, a ne naša pretpostavka“, naglašava Dobričinac.
Do 5. septembra prikupljaju se pelene za novorođenčad, vlažne maramice, kreme, mlečne formule, garderoba i tetra pelene za bebe, kao i kafa i čajevi za majke. Donacije se predaju u Mama Zoni, u Ulici Marka Oreškovića 7 u Beogradu, a mogu se poslati i poštom. Novac se u okviru ove akcije ne prikuplja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pelene nisu jedina podrška
Jedna akcija može da popuni police, ali ne rešava neizvesnost sa kojom žene dolaze na odeljenje. Dobričinac smatra da bi potrošna sredstva morala kontinuirano da budu dostupna, naročito majkama koje nemaju porodicu u blizini.
„Trebalo bi da postoji kontinuirana donacija potrošnih sredstava, posebno za mame koje tu završe iznenada i hitno, i za one iz unutrašnjosti koje nemaju ko da im donese ono što im nedostaje“, kaže ona.
Pored praktične pomoći, majkama je potreban i razgovor sa osobom koja razume kroz šta prolaze. Briga o bebi ne ostavlja mnogo prostora da majka kaže kako je njoj, čak ni tokom kratkih i retkih poseta.
„Bilo bi važno da postoji neko sa kim mame mogu da porazgovaraju dok su tamo. Tate, čak i kada uspeju da dođu u posetu, fokusirani su na bebu, pa mame često ostanu bez prilike da i same napune baterije, da bi mogle da brinu o detetu 24 sata dnevno“, zaključuje Bojana Dobričinac.
Još uvek nema komentara.