Bojan Pajtić – Anatomija društvenog sloma: O ćutanju elite, pobuni studenata i državi u kojoj je normalnost postala incident

U trenutku kada se hodnicima srpskih univerziteta prolamaju povici studenata koji traže lustraciju, a veliki broj profesora bira tišinu zaključavajući vrata svojih kabineta, glas Bojana Pajtića odjekuje kao retka anomalija u sistemu koji je normalizovao apatiju. Nekadašnji predsednik Demokratske stranke, a danas profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ne nudi utešne reči. Njegova dijagnoza stanja nacije u 2026. godini je klinički precizna i otrežnjujuća.

„Neko se našalio da u Srbiji nije poludeo samo onaj ko je već bio lud pre dolaska ove vlasti“, započinje Pajtić razgovor za „Naš portal“, odmah postavljajući okvir za diskusiju o društvu koje balansira na ivici konflikta.

„Samrtni ropac“ i fizika pobune

Za Pajtića, trenutna društvena previranja nisu samo još jedan ciklus protesta, već simptom nepovratnog procesa. On stanje u zemlji opisuje sintagmom „samrtni ropac režima“. Prema njegovim rečima, zakoni fizike u politici su neumoljivi – što duže potiskujete nezadovoljstvo, eksplozija je neizbežnija.

„Imate najmanje milion ljudi koji bi danas bili ponosni da budu uhapšeni zbog otpora ovom režimu. Kada imate toliku kritičnu masu spremnu na ličnu žrtvu, taj sistem ne može opstati“, tvrdi Pajtić. On upozorava da vlast koja ignoriše desetine hiljada ljudi na ulicama i pribegava sili, time samo ubrzava sopstveni kraj, ali i povećava rizik da tranzicija vlasti ne prođe mirno.

Anatomija izdaje: O demokratama u redovima SNS-a

Kao bivši lider Demokratske stranke, Pajtić se sa posebnim prezirom osvrće na nekadašnje saborce koji su postali deo vladajuće strukture. Pominjući imena poput Gordane Čomić, Gorana Vesića i Nebojše Krstića, on ne bira reči, nazivajući njihov postupak ne samo političkim oportunizmom, već civilizacijskim padom.

„Najviše mi se gade demokrate koje su otišle u SNS. To je gaženje po grobu Zorana Đinđića. Ljudi koji su sarađivali sa Zoranom sada služe onima koji su se napijali od sreće kada je on ubijen“, kaže Pajtić. On smatra da je taj prelazak na stranu onih koji su decenijama bili antipod demokratskim vrednostima dokaz potpunog odsustva vrlina.

Pravosuđe u senci „Eskobarovog modela“

Upitan o stanju u pravosuđu, Pajtić pravi paralelu koja oslikava dubinu kriminalizacije države, upoređujući Srbiju sa Kolumbijom iz vremena Pabla Eskobara, ali sa bitnom razlikom – u Srbiji su, kako kaže, ljudi sa takvim profilom preuzeli najviše državne funkcije.

Ipak, on ne gubi nadu u potpunosti, ističući da i u takvom sistemu postoje sudije i tužioci koji se opiru pritiscima, ali da su oni bez podrške kolektiva.

Zaključak je nedvosmislen: Srbija se nalazi u stanju visoke tenzije gde je institucionalni poredak suspendovan voljom pojedinaca. Za Bojana Pajtića, pitanje nije da li će do promene doći, već kolika će biti cena koju će društvo platiti za povratak u normalnost.