Život u Robloxu: tajne najveće dečje platforme današnjice

Roblox je trebalo da bude samo zabavna igra za decu. Ali je postala opasna igračka, od koje dete ne može da se odvoji.

Blox Fruits, jedna od najpopularnijih igara na Roblox platformi, ima preko 58 milijardi poseta i trenutno privlači blizu 500.000 istovremenih igrača. Roblox ukupno ima oko 380 miliona aktivnih igrača mesečno, od čega oko 56% ima manje od 16 godina.

U Srbiji ne postoji javno dostupna statistika specifično za Roblox, ali to ne znači da problem ne postoji. Prijave digitalnog nasilja i neprimerene komunikacije sa decom rastu, a međunarodna iskustva pokazuju da su obrasci ponašanja isti u svim zemljama.

Na temu „beskonačnog užitka“ u Robloxu razgovarali smo sa Katarinom Jonev Ćiraković, edukatorkom o bezbednosti dece na internetu. Za Naš portal ističe da je najveća zabluda da je Roblox „samo igrica za decu“ i da je, samim tim, automatski bezbedna.

“U realnosti, Roblox je ogromna društvena platforma na kojoj deca ne samo da se igraju, već komuniciraju sa nepoznatim osobama, ulaze u virtuelne zajednice, razmenjuju poruke i stvaraju odnose koji mogu trajati mesecima”.

Roditelji često veruju da su svi sagovornici deca, ali Roblox ne može pouzdano da proveri uzrast korisnika, dete može igrati sa odraslom osobom koja se predstavlja kao vršnjak, a nije uvek tako.

„Deca često ne prepoznaju opasnost, a kada shvate da se nešto neprimereno dešava, često ćute iz straha da će im igrica biti zabranjena”.

Roblox je dizajniran da psihološki izuzetno privlači decu, nudi im stalni osećaj napretka i nagrade.

“Deca imaju slobodu da biraju ko će biti, kako će izgledati, gde će se kretati i s kim će komunicirati. To im daje osećaj kontrole i moći koji često nemaju u stvarnom svetu”.

Katarina ističe i da Roblox nudi deci društvenu validaciju. Neko ih prati, pohvali, želi da se igra s njima. Za dete koje se oseća usamljeno ili povučeno, to je odličan mamac, ali i jednako opasan.

Zašto dete ne može da prestane da igra Roblox – pitanje je koje muči većinu roditelja

“Roblox koristi mehanizme slične onima koje koriste društvene mreže i kockarske aplikacije: stalne nagrade, neizvesnost i osećaj da će „propustiti nešto važno“ ako izađu iz igre. Deca često osećaju obavezu prema drugim igračima – „ako izađem, tim će izgubiti“ ili „čeka me drug“, što dodatno otežava prekid“.

“Mozak deteta, koji je još u razvoju, nema potpuno razvijenu sposobnost samokontrole, zbog čega se lakše vezuje za ovakav tip sadržaja”.

Predatori pristupaju deci na Robloxu u Srbiji tako što koriste razne trikove. Najčešće se predstavljaju kao vršnjaci ili malo starija deca, koriste prijateljski ton, pomažu u igri, poklanjaju Robux ili nude „tajne trikove“.

“Proces groominga je postepen: prvo poverenje, zatim privatne poruke, pa polako pomeranje granica. Dete to često doživljava kao prijateljstvo ili posebnu pažnju“.

“U praksi to izgleda ovako: neko kaže detetu da je „posebno“, da ga „razume bolje od drugih“, traži da razgovor prebace van Robloxa, ili traži lične podatke „iz radoznalosti“.

Igre poput Brookhaven, Adopt Me, Blox Fruits i slične nose veći rizik jer podstiču socijalnu interakciju, uloge, privatne prostore i dugotrajnu komunikaciju.

“U igrama gde se „živi život“, gradi kuća, stvara porodica ili prijateljstva, predatorima je lakše da se uklope i ostanu neprimećeni. Problem nije sama igra, već kako se koristi i ko je prisutan – i zato roditelji često imaju lažan osećaj sigurnosti jer sadržaj deluje „slatko i bezazleno“.

Roditeljska kontrola – korak po korak

Prva i najvažnija stvar koju roditelj mora da razume jeste da bezbednost deteta na Robloxu nije pitanje jedne opcije ili jednog klika, već kombinacija tehničkih podešavanja, prisustva roditelja i stalnog razgovora. Katarina upozorava i da sama zabrana najčešće vodi ka suprotnom efektu – dete će igrati krišom, bez ikakve zaštite.

„Roblox nudi roditeljske kontrole, ali one nisu automatski uključene i zahtevaju da ih roditelj svesno podesi. Roditelj mora uneti tačan uzrast deteta. Lažno povećavanje godina „da bi se otključale opcije“ direktno izlaže dete neprimerenom sadržaju i komunikaciji sa odraslima. Jedna od najvažnijih opcija je Parent PIN. Roditelj može potpuno isključiti chat, dozvoliti chat samo sa prijateljima, zabraniti privatne poruke“, navodi Katarina. 

Znaci upozorenja da dete postaje zavisno od Robloxa su najčešće nervoza ili bes kada se igrica isključi.  Prvi je razumevanje i postavljanje jasnih granica. U praksi, igranje Robloxa na računaru je bezbednije od igranja na telefonu, iako nijedna opcija nije potpuno bez rizika. Razlog leži u nivou kontrole. Katarina ističe da roditelji najčešće greše kada razgovor sa detetom počinju optuživanjem ili pretnjama.

“Kada dete oseti da je Roblox „zabranjena tema“, ono će se zatvoriti i početi da krije svoje online aktivnosti. Razgovor treba da bude radoznao, smiren i partnerski”.

Ne postoji univerzalna minutaža koja je prihvatljiva za sve uzraste, ali postoje jasni okviri. Za mlađu decu, 30 do 60 minuta dnevno je maksimum. Za stariju decu vreme može biti nešto duže.

Deca često koriste kartice roditelja, poklon-kodove ili pritisak tipa „svi imaju, samo ja nemam“. Na taj način troše stvarni novac u igrici.

“Kupovine treba potpuno isključiti ili zaštititi lozinkom. Važno je objasniti detetu šta je pravi novac i kakve posledice ima njegovo trošenje. Deca često ne razumeju razliku između virtuelnog i stvarnog novca. Robux izgleda kao „igračka valuta“, a ne kao stvarni trošak”.

Ukoliko dođe do kontakta sa predatorom, Katarina kaže da je najvažnije ostati smiren.

“Ako dete oseti paniku ili bes roditelja, može se povući i prestati da deli informacije. Najvažnije je ne paničiti i ne kriviti dete. Sačuvati poruke, prijaviti sadržaj na platformi i obratiti se nadležnim institucijama u Srbiji (policija, tužilaštvo). Detetu treba pružiti podršku i jasno reći da nije krivo”.

Najefikasnije i najvažnije je da detetu ponudite alternative koje nude uzbuđenje, pripadnost i uspeh, kao što su sport, kreativne radionice, porodične aktivnosti i zajedničko vreme.

Ključno je da dete ne oseća da mu je „nešto oduzeto“, već da je dobilo nešto vrednije u stvarnom svetu.