Desetogodišnje privatno obezbeđenje Beograda na račun građana: Projekat vredan 81 milijardu dinara
Predlog Grada Beograda kojim se „integriše bezbedni sistem Beograda“ kroz ugovor o javno-privatnom partnerstvu (JPP), a u koji je Naš portal imao uvid, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu Skupštine grada na vanrednoj sednici u petak.
Analiza predloga dokumentacije pokazuje finansijske nelogičnosti, preterane troškove i sporne ugovorne odbredbe koje favorizuju budućeg privatnog partnera, ali što je najvažnije od svega, dovodi u pitanje zakonitost samog projekta pošto Beograd nema nadležnosti u oblasti javne bezbednosti i javnog reda i mira, već, prema zakonu, za javni red i mir i bezbednost nadležno je MInistarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović za Naš portal kaže da je ovo partnerstvo napravljeno tako da sredstva – blizu 70 miliona evra godišnje – idu privatnom partneru, a da se ne vidi šta tačno grad dobija.
“Pored toga što je predlog JPP nezakonit, nije urađena dobra ekonomska računica”, kaže Jovanović.
On ukazuje da najviše sitnog kriminala i seksualnog uznemiravanja ima u javnom prevozu, na okretnicima i velikim stajalištima, a da su upravo ti segmenti izuzeti iz predloga JPP.
Prema projektu, Grad Beograd će za 10 godina platiti integrisani bezbednosni sistem 81 milijardu dinara privatnom partneru.
“Predloženi projekat JPP ima za predmet uspostavljanje i obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti uslugge integrisanog bezbednosnog sistema Beograda. (…) Predloženi model podrazumeva da Privatni partner sopstvenim sredstvima finasnira izgradnju, rekonstrukciju, nabavku, integraciju i uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. (…) Osnovni cilj projekta je uspostavljanje savremenog, integrisanog i održivog sistema bezbednosti (…) koji će doprineti unapređenju bezbednosti građana i njihove imovine, obezbediti naviši nivo bezbednosti dece u predškolskim ustanovama i školama.(…)” , stoji u predlogu čiji je obrađivač Sekretarijat, a predlagač Gradsko veće grada Beograda.
Skupština grada Beograda, Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju, kao i Gradsko veće grada Beograda nisu odgovorili na pitanja Našeg portala.
Inicijalna kapitalna ulaganja u opremu, objekte i softver procenjena su na 12,23 milijarde dinara (oko 104,2 miliona evra).
U tekstu Rezimea predloga projekta navodi se da će Grad Beograd privatnom partneru tokom 10 godina isplatiti ukupno 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra).
Prema predlogu, predviđeno je da privatni partner angažuje 2.200 ljudi u komandnim centrima, stanicama i na terenu, sa prosečnom neto platom od 105.000 dinara.
Time se u Beogradu praktično stvara masovna privatna formacija za obezbeđenje i monitoring koja se u potpunosti finansira iz džepova građana.
Uz taj broj radnika, predviđa se i vozni park od 100 vozila.
U stavci troškova patrolnih vozila, navodi se da jedno vozilo troši 45 litara na 100 kilometara.
Tako je u računici godišnji trošak za gorivo 369,5 miliona dinara.
Godišnji operativni troškovi privatnog partnera projektovani su na 6,55 milijardi dinara (oko 55,9 miliona evra) godišnje, što kroz desetogodišnji period iznosi više od 65 milijardi dinara.
Iako privatni partner, prema rezimeu dokumenta, sopstvenim sredstvima finansira izgradnju, rekonstrukciju, nabavku i drugo, projekcija kapitalinih troškova ukazuje na izgradnju dva nova objekta od po 1.000 kvadratnih metara za smeštaj monitoring centara i patrola.
U opisu kapitalnih ulaganja se navodi da ovi objekti “nakon isteka desetogodišnjeg ugovora ostaju u trajnom vlasništvu privatnog partnera”, koji može „samostalno doneti odluku o daljem upravljanju“, iako su u potpunosti izgrađeni i otplaćeni kroz novac građana Beograda.
Uz to, projekat predviđa izgradnju 50 komunalno-bezbednosnih stanica (KBS), pri čemu se od privatne firme za bezbednost zahteva da održava zelenilo i čisti površine oko KBS – poslove koje bi trebalo da obavljaju gradska preduzeća poput „Zelenila“ i „Gradske čistoće“.
Problem koji zahteva posebnu pažnju, ali i koji bi mogao da izazove bojazan kod građana, jeste AI analitika i masovni nadzor, pošto je nejasno ko obrađuje podatke građana.
Za nabavku opreme za video-nadzor i veštačku inteligenciju i VMS (Video Management System) sa licencama predviđeno je 12 miliona evra.
Iako se u dokumentu spominje primena „inteligentne video-analitike za automatsko prepoznavanje bezbednosnih rizika”, nije precizirano da li sistem uključuje softver za biometrijsko prepoznavanje lica.
To otvara pitanje usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i dilema ko će imati uvid u video-materijale – MUP ili zaposleni u privatnoj kompaniji.
Ovaj predlog projekta pre usvajanja na Skupštini grada Beograda mora proći ocenu Komisije za javno-privatno partnerstvo Vlade Srbije, od koje se očekuje izjašnjenje o opravdanosti ove finansijske konstrukcije.
U sutrašnjem tekstu pročitajte ceo razgovor sa direktorom Centra za lokalnu samoupravu Nikolom Jovanovićem koji ukazuje na niz problema vezanih za projekat JPP.
Još uvek nema komentara.