Tri uobičajene dnevne navike koje mogu povećati vaš holesterol
Visok nivo holesterola predstavlja jedan od vodećih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a prema najnovijim saznanjima stručnjaka, za njegove povišene vrednosti u krvi nisu odgovorni samo ishrana i genetika, već i tri svakodnevne navike koje mnogi od nas praktikuju, ne sluteći kakvu štetu nanose organizmu – predugo sedenje, nedovoljan san i preskakanje doručka.
Iako holesterol ima ključnu ulogu u brojnim esencijalnim funkcijama u telu, od izgradnje ćelijskih membrana do sinteze hormona, vitamina D i žučnih kiselina koje pomažu varenje masti, prevelike količine takozvanog „lošeg” (LDL) holesterola dovode do opasnog nakupljanja plaka u arterijama. Lekari podsećaju da se poželjnim nivoom ukupnog holesterola smatra sve ispod 200 mg/dL, dok optimalni LDL nivoi obično treba da budu ispod 100 mg/dL, uz adekvatne vrednosti HDL „dobrog” holesterola koje iznose najmanje 40 mg/dL za muškarce, odnosno 50 mg/dL za žene.
Iako su se nekada saveti o ishrani bazirali na strogom ograničavanju unosa holesterola putem namirnica poput jaja, savremena nauka ukazuje na to da celokupan obrazac ishrane, a posebno unos zasićenih masti i vlakana, ima znatno veći uticaj na lipidni status nego sam unos holesterola kroz hranu.
Zanemarivanje svakodnevnih životnih navika može drastično da naruši vrednosti masnoća u krvi, čak i kod osoba koje redovno vežbaju ili vode računa o kalorijskom unosu, navodi magazin EatingWell.
Previše sedenja, zamka kojoj ni redovan trening nije lek
Sve veći broj istraživanja pokazuje da dugi periodi neaktivnosti i sedenja tokom dana, bez obzira na to da li je osoba odradila jutarnji trening, imaju direktnu vezu sa nepovoljnim nivoom holesterola. To znači da ni sat vremena provedenih u teretani ne može u potpunosti da poništi negativne efekte osmočasovnog sedenja na poslu.
Stručnjaci objašnjavaju da neaktivnost dovodi do pada nivoa HDL „dobrog” holesterola, ali i do smanjenja aktivnosti specifičnog enzima u mišićima pod nazivom lipoprotein lipaza, koji igra ključnu ulogu u varenju masti. Niži nivoi ovog enzima neminovno uzrokuju nakupljanje triglicerida u krvi. Kao rešenje, stručnjaci savetuju pravljenje kratkih pauza svakog sata, bilo da je reč o kraćoj šetnji do česme, radu za stojećim stolom ili obavljanju manjih kućnih poslova ukoliko radite od kuće.
Hroničan nedostatak sna direktno utiče na LDL holesterol
U trci sa vremenom i obavezama, san je često prva stavka na kojoj ljudi štede. Međutim, hronično skraćenje vremena rezervisanog za odmor može ozbiljno da se odrazi na vaš lipidni profil.
Prema rečima stručnjaka, loš san i spavanje kraće od šest sati noću mogu značajno da povećaju nivo malog gustog LDL holesterola. Pored dužine sna, njegov kvalitet se direktno odražava na vrednosti LDL-a i triglicerida, pri čemu lošiji san dovodi do rasta oba parametra. Lekari preporučuju strogo poštovanje higijene sna, što podrazumeva sedam do devet sati mirnog sna svake noći, uvođenje fiksne satnice za odlazak u krevet i izbegavanje nadoknađivanja propuštenog sna vikendom.
Preskakanje doručka, pogrešan korak ka boljoj formi
Iako vladaju uverenja da početak dana na prazan stomak štedi vreme ili doprinosi mršavljenju, ovakva praksa može imati kontraefekat na kardiovaskularno zdravlje. Istraživanja pokazuju da preskakanje prvog jutarnjeg obroka može ozbiljno da poremeti regulaciju holesterola, posebno kod neaktivnih osoba i onih sa viškom kilograma.
Jedna nedavna sistematska revizija i meta-analiza pokazale su da osobe koje preskaču doručak imaju u proseku za oko 9 mg/dL viši nivo LDL holesterola u poređenju sa onima koji redovno doručkuju. Pored toga, doručak predstavlja idealnu priliku za unos rastvorljivih vlakana koja dokazano pomažu u snižavanju masnoća u krvi.
Kako jednostavnim koracima da zaštitite srce i snizite holesterol?
Stručnjaci ističu da se stanje može značajno popraviti uz nekoliko svesnih i održivih promena u svakodnevnoj rutini.
Pronađite fizičku aktivnost u kojoj uživate: Bilo da je reč o brzom hodanju, džogingu ili plesu, dosledno kretanje podiže HDL i snižava LDL holesterol i trigliceride.
Smanjite upotrebu ekrana pred spavanje: Korišćenje telefona ili računara kasno uveče odlaže san i narušava njegov kvalitet, a stresne vesti iz imejlova ili sa društvenih mreža dodatno remete mir potreban organizmu.
Negujte kontakte uživo: Socijalizacija i druženje sa dragim ljudima nemaju pozitivan uticaj samo na mentalno raspoloženje, već studije potvrđuju da direktno doprinose i zdravlju srca.
Obogatite doručak vlaknima: Fokusirajte se na namirnice bogate beta-glukanom, poput ovsene kaše, integralnog hleba sa avokadom ili uravnoteženih činija sa povrćem i ječmom.
Iako male promene u navikama donose dugoročne benefite za vrednosti holesterola, lekari savetuju da se u slučaju bilo kakvih nedoumica ili povišenih rezultata uvek posavetujete sa svojim izabranim lekarom radi kreiranja personalizovanog plana lečenja i kontrole.
Još uvek nema komentara.