„Nije bila terorista, imala je 15 godina“: Iran broji mrtve u tišini, jezivi snimci iz mrtvačnica i hiljade ubijenih
Smrtonosni obračun iranskih vlasti sa demonstrantima uspeo je da, bar za sada, uguši masovne proteste, ali cena „mira“ koji je zavladao ulicama Teherana meri se hiljadama ljudskih života. Dok državni mediji izveštavaju o novim hapšenjima, a Sjedinjene Države drže „sve opcije na stolu“, do agencije Rojters iz Irana počinju da stižu potresna svedočenja o žrtvama brutalne represije.
Kako je popustila blokada interneta, svetlo dana ugledale su priče koje demantuju zvanični narativ režima o „rioterima i teroristima“.
„Pratili su je do kuće“
Jedna od najpotresnijih priča dolazi iz Teherana. Majka petnaestogodišnje devojčice, koja je u petak ubijena nakon što se pridružila demonstracijama u blizini svog doma, ispričala je za Rojters kako je njeno dete stradalo.
„Imala je 15 godina. Nije bila terorista, nije bila izgrednik. Pripadnici Basidža (ozloglašena paravojna formacija, prim. aut.) su je pratili dok je pokušavala da se vrati kući“ – rekla je očajna žena u telefonskom razgovoru.
Ovo nije usamljen slučaj. Organizacija za ljudska prava „Hengaw“ izvestila je da je u Karadžu, zapadno od Teherana, direktnom vatrom vladinih snaga ubijena medicinska sestra.
Mrtvačnice pune tela
Razmere krvoprolića potvrđuju i jezivi video snimci koji kruže internetom. Agencija Rojters verifikovala je autentičnost snimka nastalog u jednom forenzičkom medicinskom centru u Teheranu. Na snimku se vide desetine tela kako leže na podovima i nosilima – većina u vrećama, ali neka i nepokrivena.
Prema podacima američke grupe za ljudska prava HRANA, broj poginulih do sada iznosi 2.677 osoba. Od tog broja, 2.478 su demonstranti, dok su 163 osobe identifikovane kao povezane sa vladinim strukturama.
Čak i podaci koji stižu od iranskih zvaničnika ukazuju na katastrofu. Jedan iranski zvaničnik je ranije ove nedelje priznao da je ubijeno oko 2.000 ljudi. Ovaj broj daleko nadmašuje bilans žrtava iz svih prethodnih talasa nemira koje je država do sada gušila.
Jedna starija meštanka grada na severozapadu Irana, regiona koji je bio žarište sukoba, kratko je opisala nasilje kojem je svedočila: – Nikada ranije nisam videla takve scene.
Tišina pod dronovima
Stanovnici Teherana svedoče da je prestonica od nedelje „tiha“, ali da je ta tišina nametnuta strahom i prisustvom sile. Dronovi nadleću grad, a bezbednosne snage su zaposele ulice.
„Naši nezavisni izvori potvrđuju snažno vojno i bezbednosno prisustvo u gradovima gde su se protesti održavali“ – navodi organizacija „Hengaw“.
I dok vlasti tvrde da je mir uspostavljen, sporadični sukobi se nastavljaju u manjim mestima. Pored ubijenih, hiljade ljudi je završilo iza rešetaka. Dok HRANA izveštava o više od 19.000 uhapšenih, državna agencija Tasnim priznaje privođenje 3.000 ljudi, uključujući i navodne „vođe nereda“.
Geopolitička senka nad grobovima
Dok porodice sahranjuju mrtve, velike sile pregovaraju. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je rečeno da se ubijanje u Iranu smiruje, čime je, bar privremeno, smanjena verovatnoća američke vojne intervencije, iako Pentagon šalje dodatne snage u region.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, nudeći posredovanje Moskve. Pezeškijan je, prema državnim medijima, Putinu rekao da su SAD i Izrael imali „direktnu ulogu“ u nemirima, nastavljajući retoriku koja krivicu za domaće nezadovoljstvo prebacuje na „strane neprijatelje“.
Protesti su, podsećamo, izbili 28. decembra zbog galopirajuće inflacije i ekonomskog kolapsa, pre nego što su prerasli u najveći izazov klerikalnom režimu od revolucije 1979. godine.
Još uvek nema komentara.