Kad Amerika krene u šoping – širenje teritorije kupovinom
Iako se mnogi danas čude ponudi predsednika SAD Donalda Trampa da kupi Grenland, to ne bi bilo prvo proširenje Sjedinjenih Američkih Država kupovinom teritorija od drugih država.
Prvo proširenje kupovinom desilo se 1803. godine. Tada je, svega dve decenije od završetka rata za nezavisnost sa Velikom Britanijom, američki predsednik Tomas Džeferson napravio dogovor sa Napoleonom Bonapartom da od Francuske kupi njenu tadašnju koloniju Lujzijanu, čija je teritorija bila mnogo veća od one koju sada ima istoimena savezna američka država.
Ovo proširenje, kojim su SAD gotovo udvostručile svoju teritoriju, plaćeno je 15 miliona dolara.
Svega 16 godina kasnije, dolazi do novog proširenja – sa Španijom je 1819. postignut sporazum o preuzimanju dugova u vrednosti od 5 miliona dolara – za teritoriju Floride.
Na sledeće proširenje čekalo se gotovo tri decenije. Nakon dvogodišnjeg rata Meksiko je 1848. godine Amerikancima za 15 miliona dolara ustupio teritorije današnjih saveznih država Kaliforniju, Nevadu, Jutu, Novi Meksiko, kao i velike delove Arizone i Kolorada. Tim sporazumom, Vašington se obavezao da podmiri dugove američkih državljana prema Meksiku.
Šest godina kasnije, 1854. godine, usledila je isplata još 10 miliona dolara Meksikancima za dodatna područja u Arizoni i Novom Meksiku.
Jedna od najpoznatijih kupovina teritorije odigrala se 1867. godine, kada je administracija predsednika Endrjua Džonsona dogovorila Aljaske od tadašnje carske Rusije po ceni od 7,2 miliona dolara.
Poslednje u nizu proširenja američke teritorije kupovinom dogodilo se tokom prvog svetskog rata, 1917. godine, u vreme predsednika Vudroa Vilsona, kada su SAD od Danske kupile ostrva Sent Kros, Sent Džon i Sent Tomas u Karibima, danas poznata kao Devičanska ostrva. Ovo uvećanje teritorije plaćeno je zlatom u vrednosti od 25 miliona dolara.
U vreme kada su kupovali Aljasku, Amerikanci su pokazivali želju da kupe i Grenland, ali pregovori nisu uspeli. Sledeći pokušaj da kupe ovo ostrvo usledio je posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, kada je američki predsednik Hari Truman ponudio 100 miliona dolara u zlatu za kupovinu Grenlanda, ali je Danska to odbila.
Ipak, kupovina teritorija nije američki izum. Istorija beleži slične primere i u Evropi.
Tako je 1468. norveški kralj Kristijan I kao obezbeđenje za isplatu miraza svoje ćerke Margarete, koja je trebalo da se uda za škotskog kralja Džejmsa III, založio Orknejska i Šetlendska ostrva. Novac nikada nije isplaćen, te su Orkneji 1472. godine pripojeni Kraljevini Škotskoj. Kasniji pokušaji da se ostrva otkupe, nisu bili uspešni.
Francuska je do luke Dunkirk, došla 1662. godine, tako što je engleski kralj Čarls II, kome je bio potreban novac, odlučio da ovaj primirski grad proda svom rođaku, francuskom kralju Luju XIV, za 320.000 funti.
Jedan od poslednjih primera dogodio se krajem 2026. godine, kada je egipatska vlada odobrila je predaju dva strateški bitna ostrva u Crvenom moru Saudijskoj Arabiji. U ovom slučaju nije bila reč o klasičnoj kupoprodaji, ali treba imati u vidu da je Saudijska Arabija dala milijarde dolara pomoći Egiptu od kada je general El Sisi, nekadašnji šef vojske, pučem 2013. godine zbacio islamističkog predsednika Mohameda Morsija.
Još uvek nema komentara.