Usijanje na Bliskom istoku – glavna meta nuklearni objekti Irana

Protekla noć na Bliskom istoku dostigla je tačku usijanja jer je Iran zvanično potvrdio da su njegovi ključni nuklearni objekti bili meta serije vazdušnih udara.

Prema izveštajima državne agencije IRNA, pogođeni su pogon za proizvodnju teške vode i fabrika „žutog kolača“ glavni pogon za preradu uranijuma u Ardekanu, što predstavlja najozbiljniju eskalaciju od početka sukoba 28. februara. U Arkadu je pogođen teški vodeni reaktor.

Pored toga, napade su izvršeni na područja oko Isfahana (gde se nalazi veliki nuklearni naučni centar i prethodno gađana postrojenja), kao i na dva velika čelična kompleksa (jedan u oblasti Mobarakeh / Isfahan, drugi u Khuzestanu) i energetsku infrastrukturu, što je potvrdio i šef iranske diplomatije Abas Aragči.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da će se udari na iransku teritoriju „dodatno intenzivirati i proširiti“ kao odgovor na neprestano raketiranje izraelskih gradova. Izraelska vojska (IDF) saopštila je da su u poslednjem talasu uništene desetine lokacija za proizvodnju oružja i lansirne rampe u zapadnom Iranu. Istovremeno, u Južnom Libanu izraelske trupe napreduju ka reci Litani, uz upozorenje Bejruta da Izrael planira trajnu aneksiju ove teritorije.

Dok se na terenu vode teške borbe, američki predsednik Donald Tramp je naveo da pregovori preko pakistanskih posrednika teku „veoma dobro“, iako iranski zvaničnici to javno demantuju, insistirajući na sopstvenim uslovima za prekid vatre. Američki izvori potvrđuju da je plan od 15 tačaka na stolu u Teheranu.

Broj žrtava u Iranu premašio je 1.900, dok je u Libanu stradalo više od 1.100 ljudi. Blokada Ormuza, kroz koji prolazi 20% svetske nafte, izazvala je novi potres na svetskim berzama, a cene energenata nastavljaju vrtoglavi rast. Saudijska Arabija je, prema obaveštajnim izvorima, pozvala Vašington da „zada konačni udarac“ iranskim pretnjama, videći u ovom sukobu priliku za potpuno preuređenje regiona.

Teheran je najavio da će „izvući tešku cenu“ za izraelske udare na nuklearne objekte i čelične fabrike, dok IAEA upozorava na opasnost od „velike radiološke nesreće“ ako se oštete nuklearni kapaciteti. Iran je takođe pojačao kontrolu nad Ormuskim moreuzom, što je dovelo do pada saobraćaja i zabrinutosti za globalno snabdevanje naftom.

Huti u Jemenu poručuju da su „prsti na obaraču“ i spremni da se uključe u širi sukob ako bude potrebno, što ponovo budi strah od napada na brodove u Crvenom moru. U Siriji i drugim delovima regiona vlada napetost, a Rusija i Iran razgovaraju o mogućem rešavanju konflikta.

Sukob je izazvao i globalne posledice – cene nafte osciliraju, a evropske zemlje pripremaju planove za pratnju tankera kroz kritične moreuze. Humanitarna situacija u Gazi, Libanu i Iranu i dalje je teška, sa hiljadama raseljenih i uništenom infrastrukturom.

Iranska strana tvrdi da su pogođena „civilna nuklearna postrojenja“, ali za sada nema izveštaja o curenju radioaktivnosti ili većoj kontaminaciji (prema IAEA i iranskim zvaničnicima).